Direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, prof. dr Mitar Kovač podseća na istorijsku protivurečnost koja postoji između dva naroda u teritorijalnom smislu i u pogledu državnosti Palestine i odnosa prema Jerusalimu.
Preti li eskalacija incidenata širom Evrope i sveta
„Naravno da se povremeni sukobi i čarke ne dotiču samo ova dva naroda, već čine razdelnicu svrstavanja na jednu ili drugu stranu mnogih država i to ne samo na Bliskom istoku. Zato možemo reći da će ovaj problem i u narednom periodu „zapljusnuti“ sve delove sveta gde živi populacija jevrejskog i palestinskog naroda ili tamo gde se njihovi interesi dotiču. Naime, kroz migracije je u Evropu došao jedan deo palestinskog naroda ili simpatizera palestinske ideje, pa će se kroz te ulične proteste i nemire njihovo nezadovoljstvo preneti i na taj prostor“, ocenjuje Kovač.
Ipak, veruje naš sagovornik, protesti u drugim državama izazvani eskalacijom izraelsko-palestinskog sukoba biće pod kontrolom snaga bezbednosti tih zemalja.
„Oni će to sasvim sigurno smatrati svojim prioritetom i učiniti sve da dođe do razdvajanja tih etničkih skupina ili će, pak, razdvajati mesta održavanja skupova jedne i druge strane. Međutim, kada je reč o Bliskom istoku, sigurno je da će se pojačati svrstavanje država iz tog regiona na jednu ili drugu stranu, u smislu diplomatske, političke, pa i posredne vojne pomoći i podrške. Ovaj sukob, ako se u izvesnoj bliskoj budućnosti smiri, ipak će se, na žalost, kontinuirano ponavljati, kao što je često bio slučaj i u prošlosti, jer je reč o nepomirljivim interesima jedne i druge strane“, upozorava Kovač.
Sve zavisi od dužine trajanja aktuelnog sukoba
Kako za Sputnjik kaže ekspert za međunarodne odnose dr Srđan Perišić, obim i intenzitet „prelivanja“ sukoba Izraela i Palestine na Evropu i SAD zavisi, pre svega, od toga koliko će trajati aktuelna eskalacija odnosa između Jevreja i Palestinaca u Pojasu Gaze.
„Ako bi njihov sukob na Bliskom istoku potrajao, onda postoji mogućnost da će Palestinci organizovati šire i veće proteste ispred ambasada Izraela ili sinagoga u drugim zemljama. Ali, cela ova situacija je svakako deo jednog šireg dešavanja na Bliskom istoku i u arapskom svetu, gde su Sjedinjene Američke Države u poslednjih deset godina napravile haotičnu situaciju, počev od arapskih proleća, dakle sa jedne strane izazivajući građanske ratove u arapskim državama, a, sa druge strane, podržavajući Izrael u odnosu prema Palestincima. U suštini, sve ovo što sada gledamo je posledica američkog i uopšte zapadnog mešanja u tom delu sveta, jer su iza sebe ostavljali ne rešene, već pojačane konflikte i devastirane države“, smatra Perišić.
I Mitar Kovač veruje da se odnos Izraela i Palestine reflektuje kroz odnos drugih država, poput pre svega, Irana i SAD.
„U regionu Bliskog istoka između ove dve države ima spornih strateška pitanja, a po izjavama zvaničnika vidimo da Iran i SAD imaju dijametralno suprotna viđenja o tome ko je uzrokovao poslednje sukobe na relaciji Izrael-Palestina. Zato, izvesno zatišje koje može nastupiti u pogledu vojnih operacija od strane Izraela ili Hezbolaha ovaj problem ipak neće rešiti na duže vreme i uvek postoji opasnost od nastavka sukoba, daljih vojnih akcija i stradanja civilnog stanovništva“, ukazuje Kovač.
U američkom gradu Njujorku su se ispred izraelskog konzulata sukobile dve grupe demonstranata - onih koji podržavaju palestinsku stranu i onih koji smatraju da je u obračunima jedina žrtva Izrael.
Policija je uspela da između njih postavi metalnu ogradu, ali oni su i dalje nasrtali jedni na druge i preskakali mrežu kako bi se obračunali i fizički. Palestinski demonstranti pojavili su se sa maketom tenka i transparentom „Slobodna Palestina“, tražeći od međunarodne zajednice da konačno reaguje i pomogne Palestini da konačno ostvari svoju višedecenijsku želju da dobije svoju državu. S druge strane, Izraelci su ukazali na to da je njihova zemlja stalno na udaru palestinske terorističke grupe Hamas.