Ovako o inicijativi Narodne skupštine Republike Srpske za dijalog između entiteta i naroda o budućnosti BiH razmišlja profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja.
Dijalog o budućnosti BiH bio je potreban od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, jer upravo je to ono što se naziva „suštinom Dejtona“. Ustav BiH je i podešen tako da omogući dijalog koji bi doneo rešenja prihvatljiva svim stranama, dodaje on.
Alternativa je zamrznuti konflikt
Iz pisma državnog sekretara SAD Entonija Blinkena vidljivo je da ni Americi ne odgovara zamrznuti konflikt, a takvo stanje ne želi ni EU, koja hoće da zemlje zapadnog Balkana vidi u svom članstvu. Najveći gubitnici od takvog stanja su, prema Šolajinim rečima, narodi u BiH.
Govoreći o mogućim ishodima dijaloga, Šolaja napominje da se o tome ne govori – svi govore samo o potrebi otpočinjanja dijaloga, što najverovatnije ukazuje da niko ne vidi kakav bi rezultat mogao biti. Ali njegovo je mišljenje da rešenja ne bi bila daleko od onih koja je uspostavio Dejtonski sporazum, odnosno Ustav BiH.
Moguće je da bi neka rešenja iz Dejtona, kao što je odnos prema nacionalnim manjinama ili neke greške u funkcionisanju političkog sistema bili ispravljeni.
„Međutim, suština je da ustav bude demokratski legitimisan time što bi postao, ono što se na Zapadu zove „vlasništvo građana“ BiH i da na toj osnovi obezbedi političku stabilnost. To bi bio ključni cilj dijaloga“, naglašava Šolaja.
Visoki predstavnik koči dijalog
Ono što je, prema njegovom mišljenju, dijalog do sada kočilo je mešanje visokog predstavnika – arbitrarnim odlukama koje je donosio, neke od strana u BiH (pre svega bošnjačka) smatrale su da uz pomoć visokog predstavnika i zapadnog dela međunarodne zajednice, mogu da ostvare neke ciljeve koje nisu mogli ni tokom građanskog rata.
Stoga je za Šolaju ključni zaključak koji je najviši zakonodavni organ Republike Srpske usvojio onaj o odbijanju zahteva visokog predstavnika kojem je zatraženo poništavanje povelja dodeljenih određenim licima, kako i odbijanju daljeg priznanja „bonskih ovlašćenja“ visokog predstavnika.
„Ako se ono što je Skupština usvojila prevede na opšti plan, ključni zaključak jeste da RS smatra da u okvirima BiH treba da vodi svoje politike i da se bavi rešavanjem svojih problema. Mislim da će to biti ključna promena u daljim odnosima prema visokom predstavniku kao instituciji, a samim tim i prema stavovima međunarodne zajednice prema krizi u BiH. To je najjednostavnije rečeno, nastojanje da se poluge političkih procesa u BiH uzmu u svoje ruke, bar kada je u pitanju stav RS“, kaže Šolaja.
Poziv na dijalog i odbijanje „bonskih ovlašćenja“ visokog predstavnika postavljaju novi okvir i pristup problemima u BiH, koji je u duhu modernog vremena i modernih procesa u Evropi, dodaje naš sagovornik. A duh modernih vremena podrazumeva, kako kaže, da se ciljevi postižu dijalogom, da se interesi iskreno izlažu, kao i da se traže kompromisna rešenja.
Od toga kakvu će poziciju imati visoki predstavnik, kao posrednik između međunarodne zajednice i političkih aktera u BiH, zavisiće i dijalog.
„Ukoliko se i dalje bude samoinicijativno i bez ikakvih demokratskih ovlašćenja bude donosio rešenja, ostaće neko na koga pojedini politički akteri BiH računaju. Ukoliko se postavi samo kao moderator koji u ime međunarodne zajednice treba da stvori ambijent za razgovor, dijalog postaje neminovnost. Drugačije ne može da bude. Međutim, dok god postoji mogućnost da se, ne samo visoki predstavnik, nego i druge međunarodne institucije, nameću kao neko ko donosi direktivne odluke, dijaloga neće biti“, smatra Šolaja.
Narodna skupština Republike Srpske odbacila je zahtev visokog predstavnika sa obrazloženjem on ni u kojem slučaju ne može biti nadređen Republici Srpsko, a njegova „bonska ovlašćenja“ time što je visoki predstavnik izašao iz domena svojih ovlašćenja koja su utvrđena Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma. Visoki predstavnik je, kaže se u zaključku Skupštine Srpske, nezakonito, protivustavno i bez ograničenja prisvojio zakonodavna, izvršna i sudska ovlašćenja, kršeći osnovna ljudska prava i međunarodne instrumente za njihovu zaštitu, koristeći upravo „bonska ovlašćenja“.
Sa druge strane, u zaključcima za otpočinjanje dijaloga o budućnosti BiH, zakonodavno telo RS konstatuje da strane u budućem sveobuhvatnom dijalogu treba da budu Republika Srpska i FBiH i tri konstitutivna naroda - Srbi, Hrvati i Bošnjaci, koje prihvata kao jedine nosioce suvereniteta.
Skupština takođe konstatuje da je dejtonska struktura i ravnoteža u BiH narušena i da su konstitutivni narodi obespravljeni usled neustavnog delovanja dela međunarodne zajednice u BiH.
Skupštini se obratio i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je naglasio da je alternativa odsustvu dijaloga – miran razlaz u BiH.