Ponos, suze i ustajanje na rusku himnu: Kako su Beograđani pratili paradu s Crvenog trga

Direktan prenos vojne parade u Moskvi organizovane povodom Dana pobede nad fašizmom, građani Beograda pratili preko velikog video bima na centralnom gradskom trgu. Ove godine izostao je organizovani dolazak veterana, ali su paradu gledali mnogi Beograđani koji su krenuli u nedeljnu šetnju, kao i malobrojni turisti koji su se zatekli u glavnom gradu.

Bilo je i onih koji su seli da popiju kafu na Trgu, upravo da bi mogli da prate paradu pobede.

Najmlađeg gledaoca ovog velikog događaja spazili smo u prvom redu, bio je to Vjačeslav Pičugin, dvadesetogodišnji mladić iz Rusije koji živi u Beogradu, čiji su preci učestvovali u oslobađanju Evrope od fašista.

Na pitanje zašto je želeo da paradu prati baš na Trgu, odgovara da je tako doživljaj mnogo lepši, ne samo zbog velikog ekrana. Zanimljiv je, kaže, momenat kada Beograđani ustanu, iako nisu na Crvenom trgu, poštujući rusku himnu.

„Uspomene su najvažnije, uspomene i snaga. Snaga naših dedova i pradedova, zbog njih sam ovde“, kaže dvadesetogodišnji Vjačeslav, koji u Beogradu živi poslednjih 11 godina, a došao je s ocem koji radi u Srbiji.

 

„Pobeda nad fašizmom je mnogo važna, ona treba da se poštuje, jako je važno da poštujemo ovo nasleđe, ono može da nam pomogne u budućnosti. Voleo bih da su i drugi mladi ljudi svesni te činjenice. Ako poštujemo ovu borbu, onda ćemo da poštujemo mnoge druge stvari koje imamo, a nismo ni svesni njihove vrednosti.“

Na pitanje zašto na Trgu nema mnogo mladih, kaže da veruje da mnogi nisu ni znali da je prenos na Trgu.

„Nije sve tako crno, da sam bio s mojim drugovima, oni bi sigurno seli da pogledaju paradu. Nove generacije i dalje ponešto znaju o Drugom svetskom ratu“, kaže Vjačeslav.

Dodaje da svako treba da pođe od sebe, od svoje porodične istorije, da on čini upravo to.

„Moj deda je ratovao na ukrajinskom frontu. I baka je učestvovala u ratu, ali ne znam tačno gde i jako me je sramota zbog toga. Ne znam mnoge detalje iz tog dela njihovih života, u kojim bitkama su tačno bili, to ne znam, nažalost, a trebalo bi. Verujem da još ima prilike da saznam. Srećan vam praznik!“

Jednog od najstarijih pratilaca parade na Trgu zatekli smo sa suzama u očima.

„Radostan sam! Mnogo sam uzbuđen, divno je bilo!“, kaže za Sputnjik Steva Živković.

On dodaje da je posebno srećan što je na paradi učestvovala i avijacija, jer je to bilo neizvesno, zbog lošeg vremena u Moskvi.

„Emocije su tu, podsećanje na zla i tragedije koje je narod pretrpeo. Poznato nam je kolike su bile žrtve, mislim da se možda i ne ceni mnogo to sve danas, ali sa mojim životnim iskustvom, imam 85 godina, mislim da će se narod, da kažem svet, prizvati pameti, da se ovo više nikad neće ponoviti. To mi je želja“, kaže vidno potresen Živković.

Dodaje da su njegova sećanja na rat i stradanja i dalje živa. Rođen je u Bosni, imao je osam godina kada je počeo Drugi svetski rat.

„Izleteli smo iz kuće da pređemo iza druge zgrade, jer je iz tog pravca pucalo, letele su bombe na sve strane. Kasnije sam saznao da su to bile granate. Sećam se da sam držao glavu uz temelj te zgrade, na deset do petnaest metara od mene u šljivu je udarila jedna granata, Dobro sam glavom udario o tu zgradu, zbog eksplozije. Ali i od straha. U užasnom strahu smo živeli svih tih godina. Ne ponovilo se!“, kaže Steva Živković.