Tako se desilo i ovog vikenda sa emisijom „Dok anđeli spavaju“ Marine Rajević Savić koja je objavljena na Sputnjiku i u kojoj je gostovala profesor FDU Biljana Mašić Aleksić, supruga Miroslava Mike Aleksića, pritvorenog reditelja i rukovodioca dramskog studija koji je optužen za silovanje.
Bez ikakve namere da se utiče na proces, da se presuđuje ili preokreće javno mnjenje, objavili smo samo, potpuno u duhu profesionalne etike – reč druge strane.
Posle višemesečnog ofanzivnog promovisanja isključivo jedne verzije priče koja osuđuje i presuđuje Miroslavu Miki Aleksiću, dali smo prostor da se, pod pretpostavkom nevinosti optuženog, čuje i glas onih ljudi koji su uz njega – supruge, kolega, prijatelja, bivših učenika.
To smo učinili, između ostalog, i zato što smo sami, od prvog dana objavljivali detaljno sve ispovesti žrtava, javne poruke solidarnosti sa njima, stručne i esnafske analize i detalje iz optužnice. I to ćemo raditi i dalje.
Ipak, posle autorske emisije „Dok anđeli spavaju“ u svom „slobodarskom“ maniru odmah se oglasila dramaturškinja Biljana Srbljanović koja je u svega nekoliko rečenica, na više nivoa, iskazala zastrašujuću esenciju čistog totalitarizma.
Najpre, u mahnitom zanosu, Biljana pokušava da „strelja“ Sputnjik tako što apostrofira da je intervju sa Biljanom Mašić Aleksić objavljen na ruskom mediju, državnom servisu strane „agenture“, koji, možete misliti, „želi da nas potlači“ ...
Tako valjda, rodoljubiva Srbljanovićeva šalje „suverenističku“ poruku u zamaskiranom maniru desnog populizma, a protiv slobodnog tržišta i protoka informacija, da u Srbiji samo smeju da rade mediji onih zemalja koje dobiju odobrenje lično od nje.
Brani tako Biljana Srbiju od zlih stranaca, osim ako ti stranci nemaju nameru da nas prosvetle oduzimanjem Kosova, okupiranjem, preumljenjem, totalnom denacifikacijom i bombardovanjem svega srpskog.
Dalje, dramaturškinja Srbljanović u istoj rečenici, potom, profesorku Biljanu Mašić Aleksić poistovećuje sa Gilejn Maksvel, optuženom podvodačicom pedofila milijardera Džefrija Epstejna.
Bez ikakvik dokaza, argumenata, svedočenja, bez ikakvih elementarnih ljudskih skrupula, inkvizitorka Srbljanović brutalno osuđuje i suprugu optuženog Aleksića za teška krivična dela.
Šta je ovde boljševičko-nacistička mračna ideja Biljane Srbljanović?
Da čak i pre presude optuženom, koga je deo totalitarne javnosti već poslao na giljotinu, mora da se zabrani svaka javna reč svima koji dovode u sumnju presudu sa naslovnih strana i iz komesarskih štabova.
Da se srodnicima optuženog, kao u najcrnjim epohama moderne civilizacije, uskrate ljudska i građanska prava, da se pljuju po ulici, izopšte iz društva, da se pošalju na Goli otok...
Da se, po najuzvišenijim principima slobode, ograniči šta ko sme da govori, pa da se proglasi za poželjno, istinito, dopušteno i preporučljivo isključivo ono što misli Biljana Srbljanović.
Nedavno je ova svetska spisateljica, u jednom televizijskom gostovanju, optužila Sputnjik i za organizaciju apela 212 protiv zakona o istopolnim zajednicama.
Iako nismo imali nikakve veze sa tom akcijom već smo samo objavili tekst proglasa, kao što smo to učinili i sa peticijom onih koji podržavaju zakon, Biljana Srbljanović je i tada učinila medveđu uslugu za svoju stvar.
Posle njenih reči, spisak javnih ličnosti koji su protiv zakona o istopolnim zajednicama narastao je odjednom za više stotina imena.
Tako i sada, tokom ovog sunčanog vikenda, kad su ljudi po izletištima, a epidemiološke mere ublažene, Sputnjik je dobio najbolju reklamu za porast čitanosti, i to od poznate dramaturškinje i borkinje za ljudska prava.
I na kraju, mora da se ponovi:
Sputnjik je tu da informiše građane, a ne da presuđuje.
Presuđuje samo sud.
Dobro, i Biljana Srbljanović.