Nakon izložbe „Lica Evrope“, organizovane povodom Dana Evrope, on je optužio Vulina, koji je Hrvatsku i Kosovo nazvao „braćom po oružju“, da „promoviše poraženu velikosrpsku politiku“, i da „neutemeljeno prigovara Hrvatskoj koja nikada nije imala aspiracije na tuđu teritoriju niti je tražila reviziju granica“, prenosi Hina.
„Srbija je svesna određenog međunarodnog pritiska kada je u pitanju priznanje Kosova, jer je to realnost, a onda određene frustracije žele projektovati na Hrvatsku“, smatra Grlić Radman.
Zapadni Balkan je jedna od dve glavne teme redovnog mesečnog sastanka ministara spoljnih poslova koji se sastaju u ponedeljak u Briselu.
O pitanjima proširenja Evropske unije i procesu stabilizacije i pridruživanja, raspravljaće se i u utorak na sastanku Saveta za opšte poslove, koje čine uglavnom ministri spoljnih poslova ili ministri zaduženi za evropske poslove.
Grlić Radman kaže da je Hrvatska „subjekt“ i da će Srbija biti jedna od zemalja o kojoj će zvanični Zagreb na toj raspravi morati dati neko mišljenje.
„Mi nismo zadovoljni stanjem demokratije, stanjem ljudskih prava, borbom protiv korupcije i uopšteno reformama koje se ne sprovode“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Hrvatska je „odgovorna članica NATO-a i EU i sigurno da evropski put Srbije ide i preko Hrvatske“.
Grlić Radman dodaje da će Hrvatska učestvovati u evaluaciji dostignuća Srbije u poglavljima 23 i 24.
Šef hrvatske diplomatije je takođe rekao da je Hrvatska, što se manjinskih prava tiče, „paradigma u evropskom kontekstu, najbolji primer ostvarivanja tih standarda“.
On je dodao da srpska manjina ima tri zajamčena mesta u parlamentu i da je Hrvatska jedna od retkih zemalja u EU koja ima na taj način razvijenu manjinsku politiku, prenosi Tanjug.
On tvrdi da toga u Srbiji nema, odnosno da Beograd ne poštuje međunarodni ugovor iz 2004. kojim je osiguran reciprocitet.
Što se tiče ostalih zemalja zapadnog Balkana i njihovim izgledima za pridruživanje EU, kazao je da je to proces na temelju vlastitih dostignuća, izdvojivši pritom Severnu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru.
„Mislim da bi tim redosledom zemlje mogle pomalo ulaziti u EU, ubrzati svoj proces“, rekao je hrvatski ministar.