Podrškom inicijativi koju su u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) još u oktobru prošle godine predložile zemlje u razvoju predvođene Indijom i Južnom Afrikom, američki predsednik naoko je stao na stranu siromašnih uprkos „omraženim“ farmaceutskim kućama, ali realno gledano, odricanje od patentnih prava neće poboljšati borbu protiv Kovida, smatra advokat Branko Pavlović.
Ukidanjem patentnih prava ne rešava se problem pandemije
On takođe smatra da se ukidanjem patentnih prava neće rešiti problem pandemije Kovida-19 u Africi ili Južnoj Americi. To, prema njegovim rečima, ne izgleda kao realan scenario.
Suspenzijom patentnih prava jedino bi se smanjila cena vakcina, međutim, pitanje plaćanja nije tema, kaže naš sagovornik. Pre se radi o tome hoće li države imati dovoljno stručnjaka da proizvode vakcine.
„Da li mislite da će, ako ukinete patentna prava, u Africi moći da bezbedno proizvode vakcine? To može u Indiji ili Indoneziji. Nema mnogo država koje su to u stanju da rade, a onima koje su u stanju, ukidanje patentnih prava nije ni neophodno“, ističe Pavlović i navodi primer Indije, u kojoj se već proizvodi vakcina kompanije Astrazeneka, a ova država postigla je i dogovor o proizvodnji ruske vakcine Sputnjik V.
Trebalo bi takođe, naglašava naš sagovornik, uzeti u obzir i činjenicu da bi odlukom o suspenziji patentnih prava bio načinjen krupan presedan; uz to treba uzeti u obzir i da kompanije na Zapadu od patentnih prava ostvaruju ogromne prihode.
„Nisam siguran da će Bajdenova koncepcija da prođe. Ono što bi trebalo da reguliše, a što Amerika nikada ne radi, jeste regulacija gornjih cena lekova i farmaceutskih proizvoda. Oni dozvoljavaju abnormalne cene lekova na svom tržištu, zato što neko u nekom trenutku ima monopol; tako omogućavaju i Fajzeru da ostvaruje nenormalne profite“, objašnjava Pavlović.
Pregovori mogu da traju jako dugo
Ukoliko predlog o suspenziji intelektualnih prava na patente naiđe na odobravanje u STO, njime bi bio suspendovan Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS), što bi državama omogućilo da proizvode vakcine bez plaćanja intelektualnih prava farmaceutskim kompanijama.
Sjedinjene države i druge zapadne zemlje isprva su se protivile suspenziji TRIPS-a. Međutim, nakon Bajdenove izjave i iz Evropske unije stižu glasovi da će Brisel učestvovati u diskusiji, dok je predlog naišao na oštro protivljenje nemačke kancelarke Angele Merkel.
Bajdenova izjava odmah je naišla i na odijum velikih farmaceutskih koncerna, poznatih kao „Big Farma“. One tvrde da odricanje od patentnih prava neće pomoći da više vakcina bude dostupno građanima. Štaviše, iz Međunarodne federacije farmaceutskih proizvođača i udruženja tvrde da bi se, ako Svetska trgovinska organizacija prihvati predlog, pojavili novi proizvođači bez potrebnog znanja i nadzora.
Stručnjaci predviđaju da će rasprava o suspenziji TRIPS-a trajati mesecima, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić naglašava da ovo ne bi bila prva suspenzija ovog sporazuma. Prva suspenzija bila je vezana za lekove protiv Side, nekoliko godina nakon osnivanja Svetske trgovinske organizacije. Tada su afričke kompanije počele proizvodnju švajcarskih lekova protiv Side.
„Švajcarska je to tada iznela pred STO i na kraju je doneta odluka o premošćavanju, da afričke kompanije mogu da proizvode, ali ne i da izvoze te lekove. Verovatno i sada sve ide kao tome“, kaže Bjelić.
U slučaju suspenzije TRIPS-a, moguće je povećanje proizvodnje vakcine u svetu, međutim, postavlja se pitanje eventualnog obeštećenja kompanija koje su se odrekle patentnih prava, a postavljaju se i druga pitanja.
„Osim suspenzije TRIPS-a, morale bi da budu donesene i još neke mere, koje se odnose na liberalizaciju trgovine proizvodima i sirovinama koji se koriste u proizvodnji vakcine. Videli smo da je problem sa proizvodnjom Fajzerove vakcine u Evropi bio u tome što sirovine nisu stizale u dovoljnoj meri. Tako da bi to morao da bude još jedan korak“, smatra on.
S obzirom da razgovori o suspenziji TRIPS-a još nisu ni počeli, Bjelićevo mišljenje je da bi mogli da potraju jako dugo. U STO, čak i kada se postave formalni rokovi, oni mogu da budu probijeni, kao što je slučaj sa novom rundom pregovora o liberalizaciji trgovine – ona je inicirana 2001, počela je 2003. sa rokom da se okonča za dve godine. Međutim rokovi su stalno pomerani i pregovori nisu završeni do danas.
Sve zavisi od volje velikih aktera, takozvane „velike šestorke“ – SAD, Japana, Kanade, EU, Kine i Rusije. Ukoliko se ove zemlje slože, odluka o suspenziji TRIPS-a moglo bi da dođe i u kraćem roku, zaključuje Bjelić.