Nova akcija Amerike protiv Kine, a preko grbače Evrope – šta će odlučiti Nemačka

Ovo za Sputnjik kaže konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija povodom paketa zakona koje priprema Evropska komisija, a koji bi trebalo da zaštite Evropu od „meke kineske moći i nelojalne konkurencije“.

Kao jedan od primera predstavljen je Pelješki most koji sredstvima iz fondova Evropske unije grade kineske kompanije. Cilj je i da se državnim subvencionisanim preduzećima iz trećih zemalja zabrani preuzimanja firmi iz EU , a kompanije podržane državnim novcem takođe bi trebalo da budu isključene iz tendera za javne ugovore.

Bušatlija kaže da administracija u Briselu može da donese ove zakone, ali da treba imati u vidu da oni ne moraju biti obavezujući za sve članice EU.

„Briselske direktive su uglavnom, kada su u pitanju Kina i Rusija, inspirisane američkim idejama. Amerikanci ne mogu da se pohvale slobodnim tržištem, imaju daleko veće intervencije države, čak i od Kine. U Americi imate mogućnost da privatnu firmu tretirate kao kompaniju od posebnog značaja za državu. Kako će takva firma raditi u Evropi, ukoliko se donese zakon koji zabranjuje prihvatanje investicija firmi koje su pod kontrolom države, recimo Kine. Takvi zakoni bi za članice EU koje ih prihvate bili pogubni, imali bi veliku štetu“, kaže Bušatlija.

Komentarišući pripremu zakona, kao jedan od primera kineskog ekonomskog uticaja u EU, evropski mediji navode kontroverzna kineska preuzimanja evropskih kompanija. Podsećaju da je mnogo kritika izazvalo nekoliko milijardi vredno preuzimanje jednog od vodećih nemačkih proizvođača robota za industriju „Kuka“, koje je kupila kineska „Midea“.

Bušatlija podseća da su u poslednjih deset godina u Nemačku došle direktne investicije iz Kine vredne više od 200 milijardi evra. Ta zemlja se izvukla iz pretposlednje recesije u dobroj meri zahvaljujući tim investicijama, pa je pitanje da li će pristati da tvrdim zakonom zabrani Kinezima da ulažu u njihovu industriju.

„To je teško očekivati, normalno da bi se tu vodio veliki rat, pre svega sa Amerikom, da se ta stvar na neki način izvede. Pogledajte slučaj Severni tok, bez obzira na pritisak SAD. Pre svega kroz njene satelite u Evropskoj uniji, stalno se atakuje na Severni tok 2, ali Nemačka je vrlo konsekventna po tom pitanju, hoće to da uradi, zato što je to njen interes, ali i interes polovine Evrope“, kaže Bušatlija i dodaje da reč o političkom ratu u kome se jedina evropska velesila zbog svojih interesa oštro suprotstavlja Americi.

On navodi i primer Italije koja je nedavno ušla u inicijativu Jedan pojas - jedan put. Italijani sa Kinom sarađuju već tri decenije, posebno na jednom od glavnih italijanskih brendova u svetu, keramičkim pločicama, ali u Italiji se radi samo na brendu ovog proizvoda, sve ostalo dešava se u Kini.

„U toj zemlji imate proizvodnju koja je deset puta veća i utoliko konkurentnija. Italijani najviše zarade na tim pločicama, imao sam kontakte sa proizvođačima u samoj Kini. Oni kvadratni metar visoko kvalitetnih pločica rade za 5 dolara, a Italijani ih prodaju za 100 do 150 evra. Svako gleda svoj interes, Evropa ima veliki problem, na koji način usaglasiti interese unutar Unije. Dakle, briselska administracija, odnosno birokratija, može vrlo lako pod uticajem Amerike da donese direktive i pokuša da blokira Kinu, ali ne znam da li je to izvodljivo u praksi“, kaže naš sagovornik.

Upitan može li se očekivati da će Evropa pokušati da zabrani kineski ekonomski uticaj nametanjem novih zakona i zemljama koje teže da se pridruže EU, naš sagovornik kaže da je to sasvim izvesno, jer smo takav scenario već videli.

„Takve probleme imali smo oko Železare u Smederevu, stalna upozorenja da smo pritisnuti Kinom, politički, a nismo. Čak nismo ni ekonomski. U krajnjoj liniji, most na Pelješcu Kinezi rade za evropske pare, ali oni su taj posao dobili u jednoj dobroj i oštroj utakmici sa evropskim firmama. Na svetu u ovom momentu nema boljih građevinara od Kineza. Njihov obim posla je toliki da mogu da budu mnogo konkurentniji od evropskih građevinara“, ističe Bušatlija.

On dodaje da je Evropi skupa radna snaga veliko opterećenje, a evropske firme koje imaju posla kupuju kineske građevinske mašine, sve što im je potrebno. On navodi i primer mosta preko Ade u Beogradu koji su radili Austrijanci, ali je u njega ugrađen isključivo čelik iz Kine.

„To prosto više ne možete izbeći, jer Kina je najveći proizvođač na svetu, davno je, pre pet godina prestigla Ameriku po kupovnoj moći, ali Amerikanci i dalje kroz međunarodne finansijske institucije insistiraju da je prosti BDP jedino merilo, zato što je njihova privreda u poslednjih nekoliko godina preko 60 odsto profita ostvarila kroz sekundarno finansijsko tržište, tamo nema investicija u proizvodnju, a proizvodnja razmenjivih dobara im je pala ispod 27 odsto. U Kini je potpuno drugačije, tamo je proizvodnja 95 odsto“.

Bušatlija veruje da ne možemo očekivati još mnogo nepromišljenih akcija u Evropi koje su inspirisane američkom politikom, više dnevnom, nego dalekovidom, jer SAD u ekonomskom ratu sa Kinom sebi prave najveću štetu.

„Naš jedini problem u saradnji sa Kinom je što sami pametnije ne određujemo projekte koje će oni finansirati. Finansiranje je vrlo povoljno, daleko povoljnije od američkog za isti posao, ali mi često odlučujemo da se rade projekti koji su vrlo problematični kad treba vratiti pare. Odličan primer je autoput kroz Crnu Goru, bez valjane funkcije, investicija mora da bude isplativa“, zaključuje Bušatlija.