Princ Nemanjića neobičnog imena i tužne sudbine

Nije retkost da deca srednjovekovnih vladara, naročito ako nisu i sama stupila na presto, vremenom budu zaboravljena do te mere da im se u sadašnjosti čak i istoričari ni imena ne sećaju. To je češći slučaj kada su u pitanju ženska deca, ali ima slučajeva kada je zaborav sustigao i muške potomke slavnih dinastija.
Sputnik
To je slučaj i sa ovim princem Nemanjića krajnje neobičnog imena.
Kralj Dragutin Nemanjić vladao je Srbijom u drugoj polovini 13. veka. Bio je sin kralja Uroša i Jelene Anžujske i oženio se ugarskom princezom Katalinom. Sticajem istorijskih okolnosti, sa prestola ga je smenio brat – kralj Milutin, pa Dragutinova deca nikada nisu nasledila vlast i mnogo manje su istorijski poznata.
Sa Katalinom je Dragutin imao četvoro dece čija su imena upamćena – dva sina i dve ćerke, a naročito je interesantno ime njegovog najstarijeg sina. Princ se, naime, zvao – Stefan Urošic.
O ovom srpskom plemiću malo se zna, pa nije poznato ni poreklo ovog imena.
Kao najstariji sin, verovatno je od oca dobio na upravu neke teritorije, ali nije poznato koje ni kada, kao ni to da li je Urošic bio ženjen. Neki izvori navode da je on bio otac kesara Vojihne, jednog od istaknutih velikaša iz doba cara Dušana.
Lik mu je sačuvan na fresci loze Nemanjića u Dečanima. Manastir Tavna na Majevici, u Bosni smatra se zadužbinom njega i njegovog brata Vladislava. Neki izvori tvrde da je njihova, kao i njihovog oca, zadužbina i manastir Papraća, piše Istorijski zabavnik.
Nedvosmisleno je poznato da se Urošic u jednom momentu zamonašio i da se nakon toga predstavljao kao monah Stefan. U istorijskim spisima se pominje da je umro mlad i sahranjen je u manastiru Svetog Ahilija u Arilju, zadužbini svog oca.
Prema legendi, iz groba mu je teklo miro, zbog čega ga je Srpska pravoslavna crkva proglasila za svetitelja. Praznik Svetog prepodobnog Stefana Urošica Mirotočivog obeležava se 11. novembra, po julijanskom kalendaru, odnosno 24. novembra po gregorijanskom kalendaru.
Mošti mu počivaju u manastiru Papraća kod Zvornika, gde su prenete iz manastira Svetog Ahilija u Arilju.
 
Komentar