Rođen u učiteljskoj porodici sa ocem rusofilom, Feđa i nije mogao dobiti ime drugačije nego po liku iz ruskog romana. Neke od najpoznatijih junaka tih romana oživeće kasnije u teatru, filmovima, serijama, u dugom služenju profesiji kojom je počeo da se bavi još kao dete, a koja je zvanično otpočela ulogom u Bauerovom filmu „Nikoletina Bursać“.
Glumu na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirao je 1973. godine i od tada postao stalni član pozorišta Atelje 212 na poziv čuvene Mire Trailović.
„Feđu Stojanovića sam upoznao početkom sedamdesetih godina na Pozorišnoj akademiji koja je u to vreme bila u Knez Mihajlovoj ulici. Od tog doba do danas, kada sam čuo ovu tragičnu vest, viđali smo se, družili i radili. Feđa je bio jedan od tihih i vrednih glumaca koji je igrao u bezbroj predstava, televizijskih drama, serija, u filmovima. Bio je jedan od onih glumaca bez kojih film i pozorište ne mogu“, kaže dramski pisac Dušan Kovačević.
Feđa Stojanović u predstavi "Glorija"
Gorica Popović: Zajedno radni vek provodili u Ateljeu
Glumica Gorica Popović sa kojom je Feđa Stojanović radni vek proveo u Ateljeu 212, vest o odlasku svog kolege i prijatelja doživljava kao veliki gubitak za profesiju i za pozorište u kojem je igrao.
„Znamo se još sa Akademije i zajedno smo radni vek provodili u Ateljeu 212. Naši glumački putevi su išli paralelno, često smo igrali zajedno, ponekad čak i supružnike. Veoma me je potresao njegov odlazak“, priznaje glumica i dodaje da je Stojanović bio jedan od najboljih glumaca svoje generacije i neraskidivi deo Ateljea 212.
Brod plovi za Beograd
Ovog velikog i tihog glumca koji je veliki broj uloga ostvario u Ateljeu 212, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Teatru Madlenijanum, Malom pozorištu „Duško Radović“, pozorištu „Boško Buha“, pamtićemo i po ulogama u mnogobrojnim televizijskim serijama i filmovima.
„Bio je čovek velike energije, ljubavi prema životu, beskrajno duhovit. Uvek smo ga u društvu terali da peva. Divno je izvodio numeru iz predstave ’Brod plovi za Beograd’ i uvek osvajao ogromne aplauze“, seća se Gorica Popović.
Prema njenim rečima, Stojanović je bio maestralan i u komediji i u drami.
„Mi smo igrali bračni par u divnoj predstavi ’Silvija’ na maloj sceni Ateljea 212, sa kojom smo dosta gostovali u inostranstvu i izvodili je preko stotinu puta. Feđa je tu bio sjajan, ništa manje sjajan nego u jednoj ruskoj crnoj komediji ’Detektor laži’ sa kojom smo obišli svet“ , seća se Gorica Popović.
Glumac kome je gluma i posle pola veka karijere bila najveći izazov, a koji je u pozorištu voleo sve osim premijere, govorio je da se prepoznaje u liku Gajeva iz „Višnjika“.
Ostaće upamćen po ulogama u filmovima „Tamo i ovde“, „Ljubav i drugi zločini“, „Čarlston za Ognjenku“, „San zimske noći“, „Lepa sela lepo gore“, „Višnja na Tašmajdanu“…
Role je imao i u TV serijama „Ulica lipa“, „Košarkaši“, „Kazneni prostor“, „Porodično blago“, „Srećni ljudi“, „Bolji život“, „Roman o Londonu“, „Šešir profesora Koste Vujića“…
Prepoznatog talenta i glumačkog umeća, Feđa Stojanović je tokom karijere osvojio značajne nagrade poput priznanja „Strahinja Petrović“, „Tanhofer“ kao i Povelja za izuzetnu ulogu na Filmskim susretima u Nišu.