Obeležavajući svojih prvih 100 dana na funkciji govorom u američkom Kongresu prošle srede, Bajden se naročito potrudio da projektuje imidž samouverenog pobednika nad užasnim okolnostima, podsetivši da je nasledio „naciju u krizi. Najgoru pandemiju u čitavom veku. Najgoru ekonomsku krizu od Velike depresije. Najgori napad na našu demokratiju od Građanskog rata. A sada, posle samo 100 dana“, poručio je, „mogu da izvestim naciju: Amerika ponovo napreduje. Amerika iznova raste. Posle 100 dana spašavanja i obnove, Amerika je spremna da uzleti.“
Medijska mašinerija
Za samo 100 dana „Džo Bajden je postigao više nego što su mnogi od njegovih prethodnika učinili tokom četiri godine na funkciji“, zaljubljeno komentariše „Špigl“.
Na sličan način i britanski „Gardijan“ napominje da je „po skoro svim merilima prvih 100 dana Džoa Bajdena predstavljalo ogroman uspeh“, odnosno, „potpuni uspeh“ zahvaljujući kome se Amerika nalazi na „putu ka jačoj i svetlijoj budućnosti“, kako za američki En-bi-si analizira Džon Podesta, savetnik i saučesnik Baraka Obame i Hilari Klinton.
Bajden je „obećavao malo a onda je ispunio mnogo više od toga“, nemilosrdno je velikodušan „Njujork tajms“, koji predsedniku u zaslugu ubraja i to što je „predsedničku funkciju ponovo učinio dosadnom“, a uz to je i „tom poslu vratio humanost“ jer problemima pristupa „sa saosećanjem i pristojnošću“, s „namerom da uteši“. Štaviše, kako potpuno ozbiljno dodaje „Njujork magazin“, predsednik koji je „preoblikovao Ameriku za 100 dana (...) nije samo dobra osoba... On se oseća tužno kada umru poznate ličnosti.“
Mali čovek i veliki profiti
Svoj prilog ovako kritičkom sagledavanju prvih Bajdenovih 100 dana dao je i „Forin polisi“, nazivajući ih „najvitalnijim danima još od Frenklina Delanoa Ruzvelta“ zbog trodelnog plana trošenja basnoslovne sume novca od skoro 6 hiljada milijardi dolara.
Reč je o „najambicioznijoj levičarskoj agendi u istoriji“ SAD, kako za „Vol strit džornal“ komentariše Karl Rov, najomraženiji član kabineta Džordža Buša mlađeg, odnosno, kako ukazuje nemački „Špigl“, ovo je svojevrsna kontrarevolucija protiv neoliberalizma Ronalda Regana: „Uz malo sreće, Bajden bi mogao da uspe u obuzdavanju raskalašnog kapitalizma koji sad prvenstveno služi uskom krugu elite.“
A ova će kontrarevolucija u korist malog čoveka, kako je sam Bajden najavio, „unaprediti spoljnu politiku koja donosi korist srednjoj klasi“.
Kako će joj tačno koristiti tekuće zaoštravanje odnosa sa Rusijom i sa Kinom, doduše, on nije objasnio. Kao što, uostalom, nije sasvim jasno ni kako će Dženet Jelen, Bajdenova ministarka američkih finansija koja je samo u poslednje dve godine zaradila preko 7 miliona dolara od govora Vol stritu i velikim korporacijama, odjednom početi da radi protiv Vol strita i korporacija a u korist srednje klase i one samohrane majke iz Teksasa i medicinske sestre iz Arizone koje je Bajden spomenuo u svom govoru u Kongresu. Doduše, podjednako je neobično i to što je sva ta levičarska i progresivna agenda, u prvih 100 dana Džoa Bajdena, prema računici portala „Blumberg“, bogatstvo prve stotine najbogatijih Amerikanaca uvećala za dodatnih 195 milijardi dolara...
Realnost i propaganda
Dok je sva ona medijska uranilovka, kakva više priliči atmosferi iz Severne Koreje nego zemlji koja sebe opisuje kao demokratsku, utoliko farsičnija što ankete pokazuju da nezahvalni američki narod ne primećuje koliko mu je dobro zahvaljujući Bajdenu – samo je Tramp, naime, imao veći procenat neodobravanja posle svojih prvih 100 dana. A Bajdena bi možda i ponajviše trebalo da zabrine podatak da ga posle 100 dana na vlasti podržava čak 13 odsto manje nezavisnih glasača nego u vreme izbora, a upravo su oni ključ svih izbora.
Šta je zapravo postigao Džozef Bajden posle 100 dana u Ovalnoj sobi Bele kuće? Šta sve predviđa njegov plan vredan 6 biliona dolara? I kako će se to odraziti na spoljnu politiku Amerike?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i publicista Marko Tanasković.
„Već su otpočele kampanje za izbore za Kongres iduće godine koji će biti ključni za budućnost Sjedinjenih Država“, skreće pažnju Obrad Kesić, „i zato mediji, svojim izrazito blagonaklonim odnosom prema Bajdenu, nastavljaju da ubeđuju Amerikance da su napravili pravi izbor kada su glasali za njega a ne za Trampa. Drugim rečima, senka Donalda Trampa uveliko je prisutna nad mandatom Džoa Bajdena, koji stalno mora da se dokazuje kao njegova sušta suprotnost. Dok, nasuprot tome, obični ljudi, pogotovo iz niže srednje klase, sve više počinju da osećaju da žive lošije nego pre, recimo, godinu dana, zbog poskupljenja goriva i osnovnih životnih namirnica... Pa zato i ne čudi što sve ankete pokazuju da običan čovek u Americi medijima više ne veruje.“
„Ovakvu vrstu medenog meseca s medijima, u kakvoj uživa Bajden, Tramp nije imao u svojih prvih 100 dana mandata“, podseća Marko Tanasković i napominje da je „logično što mejnstrim mediji sad štite kandidata koga su i doveli na vlast, proglasivši ga za pobednika i pre nego što je glasanje okončano. A sada na veštački način pokušavaju da održe njegovu popularnost.“
Senilni predsednik
Pored ostalog i tako što ne pokazuju interesovanje za Bajdenovo psihofizičko stanje kakvo su pokazivali u odnosu na Donalda Trampa.
Pa se tako samo povremeno, i to uz priličan napor da se stvarne razmere problema umanje, u medijima glavnog toka pojave ocene poput ove iz „Špigla“: „Ako je to ikako moguće, on gleda da izbegne veliku scenu – time se umanjuje rizik od (...) njegovih čuvenih gafova... Kada je, pre dve nedelje, održao svoju prvu veliku pres konferenciju, bio je toliko beznadežno izgubljen u mislima o reformi Senata da je jedino bio u stanju da svoju zamršenu rečeničnu konstrukciju završi s uzdahom 'kako god'.“
„Bajdenove javne nastupe često grubo prekidaju njegovi saradnici, bezmalo u pola rečenice, i to je ubedljiv znak da nemaju poverenje u njega te da zato ne žele da mu dopuste da spontano razgovara sa novinarima ili stranim sagovornicima – u takvim situacijama on gubi tok misli“, kaže Obrad Kesić.
„Jasno je da je Bajden samo frontmen jedne politike, odabran nakon što je procenjeno da će baš on najefikasnije moći da se suprotstavi Trampu. Ali njegove odluke donosi neko drugi, njegove govore piše neko drugi, njegovu agendu je ustanovio neko drugi. Najzad, s obzirom na njegove godine i zdravstveno stanje, ne može da bude izvesno da će završiti ovaj mandat,“ opominje Marko Tanasković.
„I tu demokrate ulaze u veliki problem“, dodaje Obrad Kesić, „jer sve ankete pokazuju da njegova potpredsednica Kamala Haris stoji toliko loše da su stratezi partije istinski uplašeni mogućnošću da ga ona zameni.“
Populistička pretnja
No, stvarni problemi s kojima se američki politički sistem suočava posle samo 100 Bajdenove vladavine mnogo su dublji, ukazuju „Sputnjikovi“ sagovornici.
„Kako su izbori pokazali da uspehe beleže populističke opcije i sa levice i sa desnice dok mejnstrim gubi, Bajdenova administracija sad pokušava da zadovolji radikalnije elemente Demokratske partije koji traže potpuno otvaranje granica za migrante, prestanak finansiranja policije...“, objašnjava Obrad Kesić. „S jedne strane, to govori da se demokrate plaše sopstvenih populista s levice, i da pokušavaju da ih pacifikuju udovoljavanjem njihovim zahtevima; međutim, to samo dovodi do još radikalnijih zahteva. A sa druge strane to odbija sve ostale glasače. Istovremeno su i republikanci na raskršću, birajući da li će budućnost svoje partije graditi na temelju populističkog MAGA pokreta koga je izgradio Donald Tramp.“
„S porastom ovih ekstrema jako je teško vratiti se umerenom toku, a on je presudni faktor stabilnosti dvopartijskog sistema kakav je američki“, upozorava Marko Tanasković.
„A situacija postaje i još nestabilnija zbog poteza koje Bajdenova administracija vuče u cilju učvršćivanja vlasti, od namere da se prestonica Vašington proglasi za 51. saveznu državu, što bi automatski demokratama donelo dva mesta prednosti u Senatu, do najavljene federalizacije izbornih propisa. Sve će to će neminovno izazvati reakciju druge strane, čiji kralj nesumnjivo ostaje Donald Tramp,“ zaključuje Obrad Kesić. „Njegov će pokret imati presudan uticaj na narednim izborima; ali ostaje pitanje da li će politički, medijski i finansijski establišment dozvolitu da se on i ostvari. Ili će pokušati to da spreči hapšenjem Donalda Trampa, iako bi to samo ojačalo njegov pokret. I veliko je pitanje da li će Bajden i demokrate na to imati adekvatan odgovor, bez obzira na svu korporativnu podršku koju imaju.“