Ovako odluku da se zemlja na atraktivnoj lokaciji u Beogradu, pre deceniju i po prodata za izgradnju tržnog centra, vrati u nadležnost države, komentariše za Sputnjik Robert Sabadoš, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.
On ne krije radost što će, kako kaže, na kraju mučne borbe da se sačuva, ovo mesto biti proglašeno javnim dobrom.
"Ovo je dokaz da treba da slušamo jedni druge, da se međusobno uvažavamo, da je tako bilo, ne bi bilo ni stradanja, Holokaust je samo posledica obrnutog ponašanja", kaže Sabadoš.
Memorijalni centar umesto tržnog centra
Zakon o Meomorijalnom centru Staro sajmište, koji se odnosi na negovanje sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, ali i na Autokomandi, stupio je na snagu početkom godine, ali je pitanje memorijala u Topovskim šupama kočilo vlasništvo nad zemljom, a pre svega decenije zaborava.
"Topovske šupe su bile potpuno odvojene, potpuno zaboravljene kao stradalničko mesto iz prvih meseci 1941. godine. Dugo je trebalo da razgovaramo i ukazujemo da je to izuzetno bitna tačka za zajedničku istoriju, jer ovo mesto nije vezano samo za Jevreje, već za Jevreje, Rome i Srbe. To je mesto gde su svi stradali, kao i na Starom sajmištu. Ima nekoliko objekata, dva su praktično ostala na nogama od četrdesetih godina. Mi smo se svim silama trudili da ostanu u svom autentičnom obliku, da se sačuvaju za sadašnjost - zbog budućnosti. Ova odluka je veliki, veliki korak da se to napokon i ostvari", kaže Sabadoš.
Grad Beograd će prostor na Autokomandi do kraja godine proglasiti javnim i na njemu izgraditi Memorijalni centar. Time će biti ispravljena velika greška, prostor na kome su stradali Jevreji, Romi i Srbi, pre petnaestak godina prodat je za izgradnju tržnog centra.
© Sputnik / Lola Đorđević
Topovske šupe – dva logora
Odlukom da se u Topovskim šupama ne gradi tržni centar oduševljen je i istoričar Milan Koljanin, koji je magistrirao na tezi o stratištu na Starom sajmištu, a sada sprema posebno delo o Topovskim šupama, jer, kako kaže, tu je dugo bilo nejasnoća.
Na tom prostoru istovremeno su postojala dva logora, jedan za izbeglice, Srbe koji su deportovani iz drugih delova okupirane Jugoslavije, formiran u junu 1941. godine, a u drugoj polovini avgusta u Topovske šupe počeli su da pristižu banatski i beogradski Jevreji, a kasnije i Romi, uglavnom muškarci. Prevoženi su preko Dunava, ubijani na nekoliko lokacija.
"Kada je krenulo ubijanje Jevreja sa Sajmišta, da bi ih prevarlili, njihove stvari su tovarili u jedan kamion, stavljali na njih cedulje, da se zna kome pripadaju. Jevreji su ulazili u taj kamion - gasnu komoru, išli preko pontonskog mosta na Sajmištu, po mojoj rekonstrukcji prolazili su Nemanjinom i niz Bulevar oslobođenja i pored Topovskih šupa. Kamion sa stvarima bi tu skrenuo, a dušegupka i automobil komandanta logora bi produžili prema Jajincima, gde su zakopavani", objašnjava Koljanin.
On dodaje da Staro sajmište i Topovske šupe povezuje i činjenica da su Jevreji zatočeni na Autokomandi morali da rade na uređenju logora na Savi, gde su kasnije dovožene i njihove žene i deca. I oni su na kraju iz Topovskih šupa prevezeni na strašno mesto na obali Save.
"Dakle, ovaj prostor ima značaj i za Holokaust i za Porajmos, odnosno za stradanje Jevreja i Roma, ali i za istoriju stradanja Srba u Drugom svetskom ratu. Jako je važno i što se radi Plan detaljne regulacije ovog prostora, jer je prethodni predviđao i prolazak jedne jako važne saobraćajnice kroz ovo mesto stradanja", kaže Koljanin.
Pandemija usporila realizaciju
Robert Sabadoš dodaje da je realizaciju velikog projekta osnivanja Memorijalnog centra Staro sajmište usporila pandemija, ali da stižu dobre vesti vezane i za sam prostor logora na nekadašnjem sajmištu.
Autokomanda za vreme Drugog Svetskog rata
© Sputnik / Lola Đorđević
"Za ovu godinu je predviđeno da se radi na obnovi centralne kule, koja treba da bude sedište buduće Memorijalnog centra iz kojeg bi se upravljalo rešavanjem i drugih delova kompleksa Staro sajmište, ali i Topovskih šupa. Projektovanje traje već neko vreme, a imam informaciju da treba da bude završeno ovih dana. To znači da će uskoro početi i obnova prostora u samoj centralnoj kuli. Tamo ima i imovinsko - pravnih zavrzlama, koje će se, nadam se, brzo rešiti", kaže predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.
On dodaje da je optimističan, jer je odluka da se na zemljištu Topovskih šupa ne gradi tržni centar jasan znak da je realizacija memorijala sigurna.
Koljanin, koji često zbog istraživanja obilazi ovaj teren, kaže da pandamija ne sme da koči sanaciju objekata, jer se nalaze u katastrofalnom stanju.
Grad Beograd će prostor na Autokomandi, na kojem se nalaze Topovske šupe, do kraja godine proglasiti javnim i na njemu izgraditi memorijalni centar.
© Lola Đorđević
"Kula hitno mora da se zaštiti, tamo ima ljudi, jedni se isele, drugi usele, vidim da se stalno nešto doziđuje, pregrađuje, zapravo se nastavlja devastiranje centralne kule. Sama kula sklona je padu. Ako se nešto hitno ne uradi, njena konstrukcija može i da padne, opasno je i za prolaznike", upozorava Koljanin.
Kako Sputnjik saznaje, Ministarsvo kulture priprema i predlog Upravnog odbora memorijalnog centra Staro sajmište, koji će imenovati Vlada Srbije. Ovom važnom institucijom upravljaće i stručnjaci koje će predložiti Savez jevrejskih opština Srbije i Nacionalni savet romske nacionalne manjine.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić, najavio je i da će, kada krajem godine Plan detaljne regulacije prostora na kome su Topovske šupe bude završen i usvojen, Grad Beograd zajedno sa Jevrejskom zajednicom raspisati konkurs za njegovo uređenje i izradu memorijala.