S obzirom na to da je već ranije bilo nekih nagoveštaja da bi u svemiru moglo biti ovako čudnih objekata, naučnici su krenuli u detaljnu potragu i pronašli 14 takvih kandidata. Ako se potvrdi da se radi o zvezdama od antičestica, to će biti veliki korak u istraživanju tajni svemira.
Što su to antizvezde?
Antimaterija je stvar načinjena od antičestica, a antizvezde su, ako postoje, tela koja se u potpunosti sastoje od antimaterije, prenosi hrvatski „Indeks“.
Svaka čestica materije ima svoj alter ego, duplikat koji se od nje razlikuje po tome što ima suprotan naboj. U slučaju da se čestice materije i antimaterije sudare, ove stvari se međusobno uništavaju, uz provalu gama zraka visoke energije, navodi Sajens alert.
Očekuje se da se ovakvi događaji posebno često odigravaju na površinama antizvezda s obzirom na to da bi na njih redovno trebala da stiže „normalna“ materija.
Prema novom istraživanju, četrnaest svetlosnih fenomena na nebeskoj karti gama zračenja moglo bi spadati u ovu neobičnu kategoriju, jer odašilju onu vrstu gama zraka koje bi mogle nastati kada antizvezde uvlače normalnu materiju iz međuzvezdanog prostora.
„Ako se kojim slučajem dokaže da antizvezde postoje, to bi bio veliki udarac za standardni kosmološki model“, rekao je teorijski fizičar Pjer Salati iz instituta The Laboratoire d'Annecy-le-Vieux u Francuskoj.
U svemiru uočen antihelijuma?
Naime, smatra se da u modernom razdoblju svemira gotovo da i nema antimaterije iako je on nastao s jednakim količinama materije i antičestica. Pretpostavlja se da je tokom evolucije svemira na neki način došlo do značajno veće količine čestica materije spram antimaterije.
Ali, Međunarodna svemirska stanica (ISS) nedavno je otkrila naznake antihelijuma i time bacila sumnju na pretpostavku da svemir ima hroničnu nestašicu antimaterije. Ako se ta zapažanja potvrde, to bi učvrstilo hipotezu o postojanju antizvezda jer su one baš takva tela koja bi mogla izbacivati antihelijum.
Zaintrigirani mogućnošću da je nešto od antimaterije u svemiru preživelo u obliku neobičnih zvezda, naučnici sa Institut de Recherche en Astrophysique et Planétologie analizirali su podatke od deset godina promatranja svemirskog teleskopa Fermi. Otkrili su da se među gotovo 5800 izvora gama zračenja nalazi 14 tačaka koje odašilju gama zrake s energijama za koje se očekuje da nastaju nakon sudara materije i antimaterije, piše Sajens njuz.
Na temelju broja posmatranih kandidata stručnjaci su izračunali koliko antizvezda može da postoji u našem susedstvu. Ustanovili su da bi, u slučaju da antizvezde borave u ravni Mlečnog puta, gde bi mogle da sakupe puno plina i prašine obične materije, te da zato emituju puno gama zraka, na 400.000 normalnih zvezda mogla postojati jedna sačinjena od antimaterije.
S druge strane, ako se antizvezde većinom nalaze izvan ravni galaksije, mnogo bi teže dolazile u dodir s normalnom materijom, pa bi ih bilo teže uočiti. U tom slučaju bi na deset normalnih zvezda mogla postojati jedna od antičestica.
Moguće da su izvori gama zračenja neki drugi objekti
Problem je u tome što ovo određeno gama zračenje može dolaziti i iz drugih izvora. Opažanjem radiotalasa ili svetlosti ne može se dokazati da li je reč o antičesticama jer i materija i antimaterija zrače potpuno identične fotone. Slična gama zračenja mogu emitovati objekti poput pulsara ili crnih rupa.
Ako se potvrdi postojanje antizvezda, to bi značilo da su u nekim područjima svemira uspele da prežive znatne količine antimaterije, ali i dalje ne bismo imali odgovor na pitanje – gde je nestala sva preostala antimaterija.
„Još uvek će nam trebati objašnjenje zašto u svemiru materija dominira nad antimaterijom“, rekao je fizičar Džulijan Hek sa Univerziteta Virdžinija u SAD-u.
Pročitajte još: