Pre zaranjanja, svaki elemenat, svaki pokret se razrađuje na površini. Model uništenog cevovoda – e pa isti takav ih čeka pod vodom. Prvo treba sastaviti oko 50 detalja, a u mutnoj vodi skoro bez ikakvog osvetljenja ispuštanje iz vida bilo kakve sitnice preti da ovenča neuspehom ceo zadatak.
Popravke bilo kog nivoa težine u dubinama, spasilačke operacije, izviđanje podvodnog dela brodova i plovila ili potraga za potonulim objektima – svako zaranjanje je izuzetno važan zadatak koji može da obavi samo stručnjak.
„Pod vodom se pre svega mora pokazati visoka koncentracija, da se ništa ne izgubi, da se sve obavlja strogo i dosledno. Požuri polako, recimo tako. Sve zavisi od situacije, dešava se da se radi o minutima, sekundama, kada sve treba uraditi veoma brzo, od čega može život zavisiti“, objašnjava komandant jedinice ronilaca Viktor Aprelkin.
Ronioci koji zaranjaju na velike dubine mogu se uporediti sa kosmonautima, ne samo zbog opreme koja veoma podseća na skafander, nego i zbog toga što su kriterijumi za odabir strogi kao i za let u orbitu.
„Ronioci moraju biti izuzetnog zdravlja, ne prolaze bez razloga specijalizovane lekarske komisije. Plus, ne smeju se plašiti boravka pod vodom. To je generalno stresna situacija za čoveka, zato ronilac mora biti u stanju da se kontroliše pod vodom“, rekao je stručnjak za ronjenje odreda Baltičke flote Aleksej Podkolzin.
Ronioci specijalnih jedinica za borbu protiv pomorskih diverzanata odgovaraju za organizaciju podvodne odbrane brodova, jedinica pa čak i čitavih vojnih pomorskih baza. Zbog toga nekada moraju sate da provedu pod vodom, da istraže svaki centimetar dna u potrazi za minama ili skrovištima, ili da na smenu danima čuvaju prilaze vojnoj luci.
Pročitajte još: