Kraj Gejtsovih: Razvod koji može da izazove šok u svetu filantropije, biznisa, ali i javnog zdravlja

Gotovi svi svetski mediji su kao udarnu vest objavili zajedničko saopštenje Gejtsovih na Tviteru o tome da su posle 27 godina braka odlučili da se raziđu jer „više ne veruju da mogu zajedno da rastu kao par“, a vodeći zapadni listovi ocenjuju da će „njihov razvod verovatno izazvati šok u svetu filantropije, biznisa, ali i javnog zdravlja“.

Društvene mreže takođe gore ovim povodom, a javnost je, po svemu sudeći podeljena, imajući u vidu da se komentari kreću od pružanja podrške Gejtsovima u „ovom osetljivom periodu“, preko onih da „najbogatiji čovek na svetu nije umeo da usreći svoju ženu“ i da „Melinda nije jedina koja ne želi Gejtsa u svom životu i da isto misle mnogi Amerikanci“, do šaljivih poređenja Bila Gejtsa i takođe razvedenog milijardera, vlasnika „Amazona“ Džefa Bezosa.

Alarming#BillGates pic.twitter.com/p9YhpEiKLl

Prema rečima novinara i bivšeg ambasadora Dragana Bisenića, Bil Gejts je četvrta najbogatija osoba u svetu, a njegovo bogatstvo je procenjeno na 130 do 140 milijardi dolara, pa kao i u svakom drugom slučaju gde je reč o najbogatijim ljudima sveta, a posebno onima koji imaju globalne multinacionalne kompanije, takav događaj je, ma koliko bio ličan, predmet intenzivne globalne pažnje i globalne rasprave.

Takođe, dodaje naš sagovornik, sve te velike kompanije kotiraju se na berzi, pa se nikada ne zna da li će neki takav događaj uticati na položaj kompanije u pozitivnom ili negativnom smislu.

U svom zajedničkom saopštenju, dodaje sagovornik Sputnjika, Gejtsovi su naveli da su dugo razmišljali i veoma mnogo radili na vlastitom odnosu, pa se može zaključiti da su njihovi odnosi narušeni možda već neko duže vreme.

„Iako se to sada negira, ovakav događaj može da utiče na rad Gejtsove fondacije, koja je duboko uključena u pitanja borbe protiv siromaštva, pa i u pitanja borbe protiv pandemije kovida. Postoje spekulacije, a naravno da je sada teško proverivo šta je od svega toga tačno, da njihov razlaz ima veze i sa radom ove fondacije i njenim delovanjem u vreme pandemije. U svakom slučaju, možemo se zapitati kako će razvod uticati na stabilnost „Majkrosofta“ kao kompanije i stabilnost rada fondacije. Na samu kompaniju verovatno ili gotovo sigurno neće imati velikog uticaja jer je „Majkrosoft“ veliki, multinacionalni gigant, dok za fondaciju, koja je počivala na zajedničkom radu dvoje supružnika, možemo pretpostaviti da će imati određene teškoće. Dakle, da li će fondacija opstati, u kojoj meri i na koji način će dalje da deluje zaista je teško oceniti u ovom trenutku, ali je razumno pretpostaviti da će njihovo razdvajanje imati negativan uticaj na njen dalji rad“, navodi Bisenić.

„Bil Gejts je 1987. godine, sa samo  31. godinom, postao najmlađi milijarder na svetu. Međutim, on pripada jednoj drugoj generaciji koja se držala tradicionalnih vrednosti, uprkos onome što su bile najviše tehnološke stvari koje je njegova kompanija proizvodila. To je bila generacija koja je, na neki način, odrastala u Hladnom ratu, poput recimo Vorena Bafeta, koji je donirao ogromne svote novca Fondaciji Bila i Melinde Gejts koja sada raspolaže sa 50 milijardi dolara i najveća je i najbogatija fondacija na svetu. Uskoro će na srpskom jeziku izaći i biografija Vorena Bafeta iz koje možemo da razumemo kako je on, kao čovek koji odlučuje o raspodeli skoro trilion dolara, uspeo da ostane na neki način običan čovek sa tradicionalnim vrednostima“, kaže Bisenić.

Bil Gejts se, kaže, nekako više vezivao za tu jednu generaciju bogatih ljudi nego za onu koja je sada došla sa Džefom Bezosom i Ilonom Maskom, koji imaju sasvim drugu vrstu svog ličnog i privatnog života.

„Mask je u tome svakako za sada najkoloritniji jer svoj život više vodi na način jedne rok zvezde, nego na način jednog velikog bogataša koji vlada tehnologijama budućnosti. Kada se pre dve godine razveo Džef Bezos, to je takođe bila jedna velika, spektakularna vest, a njegova supruga je dobila 20 odsto berzanske vrednosti „Amazona“, što je tada bilo negde oko 31 milijarde dolara. Kurioziteta radi možemo da kažemo da ona sada ima sasvim drugačiji životni izbor i udata je za jednog srednjoškolskog nastavnika”, primećuje novinar.

Iako su na Zapadu poslednjih decenija predbračni ugovori nezaobilazna stavka i kod sklapanja braka mnogo manje imućnih ljudi, mediji prenose da su Gejtsovi u brak stupili bez predbračnog ugovora, te da Melinda u zahtevu za razvod nije zatražila finansijsko izdržavanje od, uskoro, bivšeg supruga.

Na pitanje koliko su ove dve stvari neuobičajene u svetu bogatih, Bisenić kaže da u vreme kada su se oni venčavali predbračni ugovori nisu bili tako velika stvar i intenzivna moda.

„Postoji mogućnost da među njima postoji neki lični sporazum koji je sklopljen mnogo godina ranije, kako se javnost ne bi zabavljala tim informacijama koje mogu da budu lične, privatne, intimne, a to što to nije obavljeno u nekoj zvaničnoj formi je, da kažemo, pitanje ukusa, poverenja i prosto sklonosti ljudi koji se odlučuju na taj korak“, zaključuje Dragan Bisenić za Sputnjik.

Bil i Melinda Gejts su se upoznali tokom osamdesetih godina prošlog veka kada je ona počela da radi u kompaniji „Majkrosoft“. Venčali su se 1994. i imaju troje dece. Par je 2000. godine osnovao Fondaciju „Bil i Melinda Gejts“ čiji je rad skoncentrisan na javno zdravlje, obrazovanje i klimatske promene. Gejts je prošle godine napustio upravni odbor „Majkrosofta“, a sa investitorom Vorenom Bafetom stoji iza kampanje „Giving pledž“ čiji je cilj da se milijarderi obavežu da će većinu bogatstva ostaviti u humanitarne svrhe, dok je Melinda 2015. godine osnovala investicionu kompaniju koja radi sa ženama i porodicama.