Sa Batajničkog aerodroma, vinuo se u nebo i odleteo u legendu. Njegov poslednji let, trajao je 12 minuta.
Godišnjica pogibije pilota Milenka Pavlovića
© Sputnik / Lola Đorđević
Poslednji let Milenka Pavlovića trajao je 12 minuta.
Milenko Pavlović je rođen je 5. oktobra 1959. godine u Gornjem Crniljevu, opština Osečina. Posle vojne gimnaziju u Mostaru, završio je Vazduhoplovnu akademiju u Zadru. NATO agresija na našu zemlju je pukovnika Milenka Pavlovića zatekla na mestu komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka.
Uprkos spoznaji da sa, upola manjim dometom radara, tri puta manjim dometom raketa i poluispravnim letilicama, kreću u okršaj sa tehnički najsavremenijim letilicama, i da svaki uzlet može biti i poslednji, naši piloti su bespogovorno izvršavali zadatke.
Već prvog dana bombardovanja, oborena su dva aviona, čiji su piloti spasili katapultiranjem. Dva dana kasnije, 26. marta, iznad Bjeline gine major Zoran Radosavljević.
Napadi NATO avijacije bivaju sve intenzivniji, a naše letilice, koje kreću u susret neprijateljskim formacijama, postaju laka meta. Pukovnik Pavlović je svega toga bio svestan tog 4. maja 1999. kada je stiglo naređenje o poletanju na NATO avione koji su nadleteli Valjevo.
Godišnjica pogibije pilota Milenka Pavlovića
© Sputnik / Lola Đorđević
„Imaju me!“ — bile su poslednje reči Milenka Pavlovića pre nego što je njegov avion iščezao sa radara.
Znao je da je neprijatelj daleko tehnički nadmoćniji, brojniji, znao je protiv koliko velike sile se bori, ali je isto tako znao, i koliko veliku svetinju brani.
Drugog izbora sem da se brani svoja zemlja i svoj narod nije bilo. Uz reči: „Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!“ iz kokpita MiG-a 29. je izvukao kolegu, mladog pilota, i vinuo se u nebo da brani rodni kraj. Milenkov let je trajao dvanaest minuta.
„Imaju me!“
Neposredno pre obaranja, na pitanje iz operativnog centra da li vidi neprijateljski avion odgovorio je: „Vidim ih, ali vide i oni mene!“
Njegove poslednje reči, pre nego što je iščezao sa radara, bile su: „Imaju me!“
Prema svedočenju Valjevaca, avioni se nisu videli, ali su se čuli. Grmljavina motora parala je nebo iznad grada, i niko nije mogao ni pretpostaviti kakva se herojska borba vodi u oblacima. Radar je pokazivao stotinak neprijateljskih pravih i lažnih ciljeva, a na drugoj strani je bio samo jedan avion — MiG 29 pukovnika Pavlovića. Raketa ispaljena iz NATO aviona pogodila je našu letilicu u predelu kabine.
Godišnjica pogibije pilota Milenka Pavlovića
© Sputnik / Lola Đorđević
Leteo je pravo u smrt, znajući da je neprijatelj daleko brojniji i tehnički nadmoćniji.
Pukovnik Pavlović se nije katapultirao.
Bio je to poslednji njegov let, ali i poslednji let do kraja NATO agresije. U neravnopravnoj borbi protiv brojčano i tehnički nadmoćnijeg neprijatelja, izgubljeno je 11 „migova“, šest u vazduhu i pet na zemlji.
Milenko Pavlović je nosilac brojnih priznanja i odlikovanja — Ordena za hrabrost, Ordena za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordena za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, Ordena Svetog Vladike Nikolaja. Odlukom komandanta RV PVO 2013. godine posthumno mu je dodeljen zlatni letački znak.
U njegovu čast, od juna 2019. godine, vojni aerodrom u Batajnici nosi ime „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“.
Na 20-godišnjicu od pogibije, JP PTT Srbija je štampala personalizovanu poštansku markicu sa njegovim likom.
Svake godine 4. maja u znak sećanja na Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka, njegove kolege, rodbina i poštovaoci polažu vence na spomenike u Valjevu i selu Bujačić, gde je pao njegov avion.
Pročitajte još: