Jezgro rakete visoko 30 metara rakete „long marč 5B“ lansiralo je modul „Nebeska harmonija“ u Zemljinu orbitu 29. aprila, prenosi Gardijan.
Zatim je „long marč 5B“ ušao u orbitu, čime je nastala mogućnost za jedan od najvećih nekontrolisanih ulazaka u atmosferu. Neki eksperti se pribojavaju da bi raketa mogla da padne u naseljeno područje.
„To potencijalno nije dobro. Poslednji put kada su lansirali ovu raketu njeni veliki metalni delovi leteli su nebom i oštetili nekoliko zgrada u Obali Slonovače. Većina je sagorela, ali su ogromni delovi metala pali na zemlju. Srećom, niko nije povređen“, naveo je Džonatan Mekdauel, astrofizičar sa Univerziteta Harvard.
Deo rakete, prema podacima američke vojske, kruži oko Zemlje na svakih 90 minuta brzinom od oko 27.600 kilometara na čas na visini od više od 300 kilometara.
Najsevernije tačke Njujork i Madrid, najjužnije Novi Zeland i Čile
Tokom vikenda, visina objekta je pala za 80 kilometara, a prema amaterskim osmatranjima, deo rakete se okreće i nije pod kontrolom.
Zbog toga nije moguće predvideti gde će pasti kada ga atmosfera povuče nadole, ali Mekdauel je naveo da će objekat najverovatnije pasti u more, pošto okeani pokrivaju oko 71 odsto planete, piše RTS.
Ipak, Mekdauel dodaje da bi neki delovi rakete mogli da prežive ponovni ulazak u atmosferu i da bi taj udar bio jednak padu malog aviona sa 1.600 metara.
Na osnovu trenutne orbite, najsevernije tačke nad kojima objekat leti su Madrid i Njujork, dok su najjužnije Velington na Novom Zelandu i južni deo Čilea i raketa bi mogla da padne bilo gde na tom području.
Imajući u vidu brzinu objekta, mala promena na putanji mogla bi mnogo da utiče na to gde će pasti, a povratak na Zemlju očekuje se 10. maja, uz mogućnost da padne dva dana ranije ili kasnije.
Džonatan Mekdauel je istakao da kada bude poznat dan pada na površinu, stručnjaci mogu da predvide tačno vreme udara u periodu od šest sati.