Beograd na bombama: „Poklon“ od NATO još među Srbima

Informacije o zaostalim avio-bombama Centar za razminiranje dobio je direktno od NATO-a.

Nedetonirane NATO bombe u Beogradu

Čak i s tim informacijama, tačne vrste bombi i dalje nisu poznate. Zna se da su teške od po 250 kilograma do oko jedne tone. U najglomaznije staje najmanje 400 kilograma eksploziva.

„Zavisi od same bombe, njene namene, koje je njeno dejstvo trebalo da bude, gde je trebalo da bude usmerena, šta je trebala da odradi... Od svega toga i još mnogo uslova zavisi vrsta punjenja i dubina penetracije u zemlju“, objašnjava za Sputnjik direktor Centra za razminiranje Bojan Glamočlija.

Karta minske situacije u Srbiji, april 2021. godine

Jedna naseljena lokacija u blizini Zvezdarske šume gađana je četiri puta. Ne zna se koja od tih bombi se nije aktivirala niti kog je tipa. To može da se utvrdi jedino prilikom uklanjanja. Na osnovu toga određuju se način obezbeđivanja lokacije i radijus evakuacije. Projekat za uklanjanje obezbeđen je 2007. godine, ali ne i novac.

Do tada, ljudi koji žive u blizini tog i drugih mesta sa bombama strepe od nasumične detonacije, iako ih stručnjaci uveravaju da razloga za brigu nema, zbog dubina koje su NATO bombe dosegle, a koje mogu da budu veće i od 20 metara.

„To je izuzetno mnogo eksploziva. Ona je namenjena i napravljena da uništi cilj na koji je bačena. Dok god se ta bomba nalazi u zemlji, postoji opasnost da se aktivira. Ti upaljači su napravljeni da odrade svoje na tom cilju. Međutim, nešto se desi, oni zataje i ne odrade, a sve te bombe imaju najmanje po dva, tri ili više upaljača, koji su napravljeni baš da bomba ne bi zatajila. Ipak, to se desilo i vi u trenutku ne znate da li jedan od tih upaljača može da odradi“, pojašnjava Glamočlija.

Zbog dubina i lokacija na kojima se nalaze, uklanjanje bombi nije jednostavno, a pritom je skupo.

Bombe se uništavaju na mestu pronalaska ili lokaciji koju MUP za to odredi, u zavisnosti od procene deminera iz Sektora za vanredne situacije, koji odluku donosi na osnovu vrste i stanja bombe i upaljača i prohodnosti prilaska upaljaču.

Obuka deminera Centra za razminiranje

Bombe se uništavaju na mestu pronalaska ili lokaciji koju MUP za to odredi

Gde ima dima – ima i vatre

Prema evidenciji Centra za razminiranje, na teritoriji Republike Srbije nalazi se ukupno 150 lokacija za koje se sumnja da su zagađene nedetoniranim avio-bombama zaostalim iz NATO bombardovanja 1999. godine. Iskustvo stručnjaka, međutim, govori – kada se krene tragom jedne avio-bombe, sazna se za još neke koje se nalaze tik uz nju, a nema ih u evidenciji.

Evidencija nedetoniranih bombi iz Prvog i Drugog svetskog rata, poput one koja je nedavno pronađena na Čukarici, ne postoji. One se pronalaze slučajno, obično na gradilištima.

„Mora da se utiče na svest ljudi, radnika, pogotovo onih koji se bave zemljanim radovima, iskopavanjem. Mora da se vodi računa o tome da oni budu ti koji će prvi uspeti da prepoznaju sve te eksplozivne ostatke rata koji se nalaze u Srbiji“, poručuje Glamočlija.

Uklonjena avio-bomba iz Drugog svetskog rata na Banovom brdu u Beogradu

Bomba iz Drugog svetskog rata pronađena na Čukarici

Privlačenje donatora

Centar za razminiranje izrađuje projekte, vodi evidencije i pokušava da obezbedi novac za uklanjanje zaostalih bombi, čak i od međunarodnih donatora.

„Nadamo se da će se pronaći ta sredstva i da ćemo krenuti u realizaciju vađenja ovih bombi, ali mi imamo i druga goruća pitanja. Mnoge površine su pod kasetnim bombama i minama, tako da u Srbiji imamo baš dosta problema po pitanju mina, kasetnih i drugih bombi“, napominje Glamočlija.

Krajem septembra prošle godine, u Grockoj je otvoren Centar za obuku deminera po međunarodnim standardima. Tada je sproveden i prvi kurs za razminiranje koji je priznat u celom svetu. Završilo ga je 10 deminera.

Demineri se obučavaju u Grockoj

„Radili smo po francuskom programu, s francuskim instruktorima, čija je stručnost na nivou ’EOD 3 plus‘ (IMAS Level 3+ Explosive Ordnance Disposal). To je najviši nivo u razminiranju. Oni imaju ogromno iskustvo. Radili su razminiranja u više od 20 zemalja, tako da smo mi dostigli određeni nivo u razminiranju, ne samo u regionu, nego i u svetu“, istakao je Glamočlija.

Zbog toga što u svetu postaju sve prepoznatljiviji, iz Centra za razminiranje očekuju veće međunarodne novčane donacije za uklanjanje zaostalih eksplozivnih naprava u našoj zemlji. Republika Srbija svake godine izdvaja sredstva za čišćenje mina u okolini Bujanovca.

Saznajte: Kako je Amerika odbila glas Jevtušenka protiv bombardovanja Srbije

Pročitajte još: