Italijanska firma FIAT, danas čuvena zbog svojih automobila, do 1945. godine bila je vodeći italijanski proizvođač tenkova, ratnih aviona i mitraljeza.
Jednom rečju, ključni akter ratne industrije fašističke Italije. Sa proizvodnih traka fabrika u Torinu tako je u jednom trenutku sišao i avion koji je bio označen kao model „G50 bis“.
Ratno ime, pored oznake, bilo mu je Freccia, što je na italijanskom značilo „strela“.
Model je bio najproizvođeniji ratni avion u Italiji u toku te globalne katastrofe, i, u punom smislu te reči, simbol jedne neslavne epohe za Italiju.
Deo tih aviona, proizvedenih u hiljadama primeraka, dospeo je u ruke i zloglasne ustaške države NDH, u čijem vazduhoplovstvu je služio za napade na partizanske snage koje su se borile protiv Nemaca, ustaša i domobrana. Kada je rat bio gotov, i ustaška država uništena, deo ovih aviona dospeo je u ruke nove Jugoslovenske armije i njenog vazduhoplovstva.
A onda se vremenom nekako desilo da su svi primerci tog italijanskog aviona koji su preživeli Drugi svetski rat i zaostali kao ratni trofeji od Afrike do Evrope – uništeni. Rashodovani, korišteni do raspada, bačeni, isečeni kao ružan podsetnik na tešku prošlost. Istu sudbinu su imale i sve ustaške „strele“ koje su opstale u novoj Jugoslaviji. Sem jedne.
Kada je 1951. godine na Kalemegdanu napravljena velika izložba ratnog materijala kako bi se proslavila desetogodišnjica „revolucije“, odnosno, formiranja partizanskih odreda na teritoriji Jugoslavije, i njihova borba u toku čitavog rata, iz nekog zapećka, sa nekog od napuštenih ratnih aerodroma, gde se raspadao u tišini, za deo te postavke je donet jedan FIAT G50 „Strela“, piše portal Kaldrma.rs.
Italijanski avion Fiat G50 iz Drugog svetskog rata u vazduhoplovstvu NDH
Premazan je u improvizovane ustaške oznake i zaboden u zemlju: trebalo je da simbolizuje napade iz vazduha tokom bitke u Drvaru 25. maja 1944. godine kada je avijacija NDH, zajedno sa nacističkom, napadala položaje partizana u tom bosanskom gradu. Tema tog dela izložbe je bilo uspešno spasavanje partizanskog vođe Tita iz pećine, i propast ustaške avijacije u tom poduhvatu.
Da bi istakli veličinu svoje pobede, oficiri tadašnje vojske, JNA, napisali su na olupini na Kalemegdanu čitave nizove parola na krilima FIAT „strele“, rečenice pune pravednog pobedničkog duha.
Olupina je „krasila“ Kalemegdan sve do sredine šezdesetih kada je tadašnja gradska uprava rešila da čitav kompleks pretvori u park i ukloni ratne eksponate, odnosno, svede ih na poziciju u rovu ispred Vojnog muzeja, gde i danas stoje.
Taj jedan avion FIAT G50, koji je pukom srećom tako opstao, bio je prebačen na novi aerodrom na Surčinu gde je zajedno sa ostalim eksponatima, koji je trebalo da formiraju zbirku novog Muzeja vazduhoplovstva, proveo još dvadesetak godina u improvizovanom depou, do useljenja muzeja u novu zgradu na samom aerodromu.
Međutim, i kad je muzej dobio svoju zbirku, ovog aviona nije bilo u njoj jer nije rekonstruisan do nivoa da bude muzejski eksponat.
U međuvremenu se saznalo da je u pitanju jedini preživeli primerak tog aviona na celom svetu. Globalni ekskluzivitet.
U toku proteklih decenija često su se pojavljivale priče o stalnom interesovanju muzejskih i istorijskih institucija iz same Italije da nekako dođu do ovog, za njih neprocenjivog komada sopstvene istorije. Sa pojavom interneta, foruma i društvenih mreža, tih priča je sve više.
Bilo kako bilo, tražili ga Italijani ili ne, jasno je da se u Beogradu nalazi izuzetno vredan muzejski primerak, sa neverovatnom pričom koja duboko odražava tragediju kakva se odvijala na ovim prostorima u toku Drugog svetskog rata.
Pročitajte još: