Bogdanović je u Evropi u poslednjoj sezoni, u kojoj je osvojio titulu šampiona Evrope sa Fenerbahčeom, bio među pet najboljih košarkaša Starog kontinenta i očekivalo se da će u NBA, nakon perioda adaptacije, pružati slične partije.
Ipak, Bogdan u Sakramentu za tri godine nije uspeo da pronađe ritam, prosečno je beležio između 12 i 15 poena, te kada je na Mundobasketu u Kini bio najbolji strelac šampionata mnogi su se ponovo zapitali – šta ga sprečava da ovako igra i u NBA?
To je malo laičko razmišljanje jer je u Srbiji sve bilo podređeno Bogdanu, a u najjačoj ligi na svetu teško se stiže do tog statusa.
U Kingsima je bilo previše mladih košarkaša koji su želeli da se dokažu, a uz to Bogdanović nije imao sreće sa trenerima – prvo Jergerom, a potom i Voltonom.
Nisu ga koristili na pravi način, nije pucao od samopouzdanja, kao što je to sada u Atlanti, a razlog za to treba tražiti baš u njima jer je do odlsaska u NBA Bogdan sarađivao sa šefovima starog kova – Duškom Vujoševićem i Željkom Obradovićem.
Radi se o stručnjacima koji su zahtevali veliki disciplinu, a opet su znali kako da motivišu i kako da izvuku maksimum iz svakog igrača. To slučaj nije bio kod Jergera i Voltona, kao ni kod Lojda Pirsa.
Pirs je veoma mlad trener i nije uspeo da stvori potrebnu hemiju između košarkaša, te su Hoksi na startu sezone igrali ispod proseka. Ispod proseka je bio i Bogdanović, što zbog korone koju je preležao malo pre početka takmičarske godine, što zbog povrede koja ga je udaljila od terena na 25 utakmica.
Trener Atlante ubrzo je dobio otkaz i zamenio ga je njegov zamenik, čovek koji je jedan od cenjenijih stručnjaka u NBA ligi, Nejt Mekmilan, te su se mnogi čudili kako je on uopšte pomoćnik početniku kao što je Pirs.
Bivši NBA košarkaš bio je jedan od najboljih defanzivaca 90-tih godina prošlog veka kao član čuvene generacije Sijetl Supersoniksa.
Kako mu se igra zasnivala na paklenoj odbrani, to isto je uspeo da prenese i na svoje ekipe, te su Sijetl, Portland i Indijana, timovi na čijem je bio čelu, uvek bili među najboljima u ligi.
Poslednju je vodio Indijanu i imao je tu nesreću da dva puta u plej-ofu naleti na Lebrona Džejmsa i Klivlend Kavalirse, jednom na sjajan Boston i prošle godine ekipa mu je u prvoj rundi počišćena od kasnije finaliste – Majami Hita.
Ove sezonu započeo je kao deo stručnog štaba Atlante, da talentovani trener uči od njega, ali svima je bilo jasno da će u Mekmilan u nekom trenutku preuzeti tim ako Pirsu bude krenulo loše.
To se i desilo u februaru, te je iskusni stručnjak seo na klupu i Atlanta je od tog trenutka jedna od najboljih ekipa lige, a Bogdan Bogdanović doživeo je preporod i uz Treja Janga najbolji je igrač franšize.
Četiri godine je Bogdanović čekao da ima ozbiljnog trenera, sličnog Dušku Vujoševiću i Željku Obradoviću. Srpski košarkaš na konferenciji za medije posle pobede nad Milvokijem kratko je objasnio koliko je Mekmilan dobar motivator.
Bogdan je u intervjuu za Atletik pričao o tome kako je na početku sezone imao ulogu „uhvati loptu i šutni“, te ga Lojd Pirs nije koristio na pravi način, a sada mu je Mekmilan dao loptu u ruke i on pokazuje šta ume.
„Na početku je bio novi tim, nova situacija za mene i imao sam utisak da u ekipi ne znaju moju igru. Da mogu da kreiram, da sam više od šutera. Ali, čekao sam da sve to dođe na svoje. Želeo sam da izgradim poverenje sa saigračima, da ne bude: 'Hej, dajte mi loptu i pokazaću vam šta umem'. Nije mi takav mentalni sklop. Kada dođe vaše vreme, samo treba da budete spremni. Na startu, pogotovo postava koja je ulazila sa klupe je bila nova. Nismo mnogo kreirali, a moja uloga je bila prosta – kada uhvatiš loptu, šutni“, rekao je bek Atlante.
Bogdanović u aprilu igra najbolju košarku u karijeri, prosečno beleži 21,9 poena, 4,5 skokova i 4,3 asistencije, a uz to šutira neverovatno dobro iz igre – 50/50/85.
Mekmilan je preporodio Bogdanovića, ali i Atlantu koja ima skor 35/30.