Imamo školski sistem za kog ne znamo da li je za ili protiv svoje države, partijsku „kolonijalnu demokratiju“ gde je čitava konstrukcija napravljena spolja i neke pređašnje vrednosti koje su sad sve „rasturene iz temelja“, dodaje on.
Svi sistemi vise u vazduhu, samo je Crkva ostala
Trenutno, van Crkve, ne postoji nikakav redosled vrednosti u javnosti.
„U Crkvi prvo imate u šta da verujete, ona ipak postoji hiljadu godina i snalazila se u raznim vremenima. U Turskoj smo imali svoju ekonomiju koja je bila porodična, obrazovanje – deca su se obrazovala ili kod popova ili u porodici, kao i svoju Crkvu. Sad su obrazovanje i ekonomija sistemi koji vise u vazduhu, ali je Crkva ostala“, kaže Reljić.
On dodaje da SPC istrajava iako je snažno izložena napadima sa svih strana i ističe da su i druge hrišćanske crkve u sličnoj situaciji.
Nestaće CIA ali će opstati Vaseljenska patrijaršija
„Ovo što se radi sa Vaseljenskom patrijaršijom preko obaveštajnih organizacija sa Zapada to su strašne stvari, ali Vaseljenska patrijaršija postoji 2.000 godina i ipak će se nekako snaći. Nestaće CIA, ali neće nestati Vaseljenska patrijaršija“, kaže Reljić za „Orbitu kulture“.
Crkva je napadnuta i savremenim tehnologijama, ali srećom, ima problem sa njihovom upotrebom.
„Sama po sebi, tehnologija je gola manipulacija. Nastala je u okviru Pentagona i američkih obaveštajnih službi i ona samo služi da bi se ljudima manipulisalo. Naravno, ne možete da ostanete izvan nje i morate da na neki način u tome učestvujete, ali je važno da budete dovoljno konzervativni da se ne pretvorite u isto to u šta su se i oni pretvorili“, ističe Reljić.
„Hitler je pobedio“
Podseća da je po završetku Drugog svetskog rata jedan čuveni sociolog koji je bio borac francuskog Pokreta otpora, napisao tekst „Hitler je pobedio“. Objasnio je da je Hitler vodio totalni rat u kome je, praktično, sve bilo front, pri čemu je u manipulacijama sve bilo dozvoljeno, u svakom trenutku.
„Oni koji su protiv Hitlera ratovali posle su preuzeli sve Gebelsove tehnike zato što je on bio napredniji u tome i Hitler je, u tom smislu, pobedio. Danas takođe postoji rizik da ako hoćete da uđete u rat sa Zapadom i preuzmete sve njihove tehnike, da se ne pretvorite u isto što su i oni, jer tu povratka nema“, kaže naš sagovornik.
Srbija na istoku
Reljić, koautor knjige „Srpsko pravoslavlje“ sa novinarom Momčilom Petrovićem, svojevrsnog kratkog vodiča kroz osnove vere, smatra da je ukorenjenost srpskog pravoslavlja u narodu normalna i istorijski logična.
Prema njegovim rečima, srpsko društvo je u osnovi istočno. Prvo smo bili deo Vizantijskog Komonvelta, onda je došla Otomanska imperija koja jeste naš protivnik ali je takođe istočnjačka.
„Oni ne vole našu veru ali svoju tretiraju slično kao mi. Ostajali smo u tom koordinatnom sistemu a onda smo se posle Karađorđa jedno dva veka nakačili na Zapad, jer je to bilo probitačno i to je stalni deo snalaženja naroda u istoriji. Međutim, kako na Zapadu opadaju njihove vrednosti, mi se ponovo vraćamo Istoku, s kojim nikad nismo ni raskidali odnose“, kaže Reljić.
Politička moć Srpske crkve
Dodaje da živimo u vremenu u kome se sve svodi na političko, iako su tragična takva društva jer je politička sfera banalna i tu se „ne može ništa važno odlučivati“ i imamo „samo neka prebacivanja iz šupljeg u prazno“.
Litije - Crna Gora
© AP Photo / Risto Bozovic
Ako se na Crkvu gleda politički, iako ona nije pravljena kao politička organizacija, stiče se utisak da nema direktnu političku moć, osim u nekim krajnjim situacijama kao što je bilo u Crnoj Gori.
Pravoslavlje – garancija opstanka i u budućnosti
Crkva je organizacija, a pravoslavlje je duhovno stanje, objašnjava Reljić i dodaje da iako je Crkva kao organizacija izuzetno važna, važnija je „naša uronjenost u pravoslavlje“. Pravoslavlje nam je neka vrsta garancije da ćemo se snaći u vremenu koje dolazi jer ima vezu sa istočnim pogledom na svet u kome nema života bez duhovnosti.
„Sve što je izvikano kao veliko dostignuće bez duhovnosti nema nikakvog smisla. Svaka dobra stvar bez moralne odgovornosti može biti pretvorena u nešto što vas ubija. Ukoliko nemate u sebi obavezu prema nečemu što je više od vas, na kraju ćete pristati da trgujete sa svim. Ako imate tu vertikalu, bićete biće koje ima odnos i prema univerzumu i kolektivu u kome živi. Te kosmičke veza nema bez religije, jer sve ostalo je improvizacija“, zaključio je Reljić.