Zmija trenutno ima najviše u kamenim i napuštenim mestima, objašnjava Kristijan Ovari, biolog u Zoološkom vrtu u Beogradu.
„U ovom periodu one aktivno obilaze prostore koji apsorbuju toplotu tokom dana, a ispuštaju tokom noći, tako da su to uglavnom kamenjari i šipražja. Blagodeti lepog vremena vuku sa sobom i druge probleme jer i zmije vole toplotu“, naveo je Ovari.
Proleće je doba kada zmije izlaze gladne
Biolog Ovari je za „Blic“ izjavio da u celoj Srbiji postoji 10 otrovnih vrsta zmija, a da je njihov otrov najkoncentrisaniji upravo u proleće kada krenu da izlaze jer su celu zimu gladovale.
On još objašnjava da ova količina otrova nema isto dejstvo na svakoga, jer to zavisi od veličine i težine osobe.
„Naše otrovnice uglavnom imaju hemoragin kao aktivnu komponentu, to znači da imaju hemolitičko dejstvo, to su izmenjeni enzimi za varenje koji uništavaju krvna zrnca i krvne sudove. Zato je jako opasno ukoliko bi došlo do ujeda jer organi koji stradaju su najpre jetra i bubrezi“, ukazao je biolog Ovari.
On napominje da ujed može prouzrokovati i druge ozbiljne posledice, te može doći do ugrušaka, a raspadanje krvnih zrnaca može izazvati druge zdravstvene probleme. Tako da pored opreza odraslih osoba, velika pažnja mora da se posveti deci.
Poskok
© Sputnik / Ivana Antić
„Moramo da vodimo računa o deci kada ih vodimo u prirodu. Pa ni u gradskoj sredini ih ne puštamo da se šetaju bez nadzora, tako da ih treba pripremiti pre odlaska u divljinu“, kazao je on.
Štap obavezan
Biolog Ovari savetuje da u prirodu treba ići pripremljen i svakako sa dozom opreza.
„Ako smo se odlučili da idemo u prirodu, treba da idemo u zatvorenoj obući iznad članka, kao i da obavezno sa sobom ponesemo neki štap. Ako je tu neki kamen i želimo da sednemo, svakako najpre pogledati jer se zmije najčešće kriju upravo oko kamena“, rekao je Ovari.
On napominje da većina naših otrovnica ne prerastu više od 10 centimetara i da one nisu agresivne, već reaguju u samoodbrani kada ih nagazimo ili dodirnemo.
Ukoliko dođe do ujeda zmije, prema rečima biologa, ne treba paničiti, već potražiti pomoć lekara.
„Nakon ujeda zmije čovek ima oko četiri sata da otrov svojim delovanjem izazove trajna oštećenja u organizmu, tako da je to više nego dovoljno da osoba potraži pomoć u lekarskoj ordinaciji“, objasnio je biolog.
Gde ih najviše ima
Kako tvrdi biolog Ovari, u Vojvodini nema otrovnica, a ima ih južnije od Save i Dunava, u kanjonima, kamenjarima i šipražju.
On napominje da zmije u našim krajevima nisu opasne, te se vrlo često možemo susresti sa lažnom šarkom koja je agresivna, ali samo pri samoodbrani, jer se brani ujedom.
Ovari napominje da se doza otrova koju zmija ispusti razlikuje tokom njene samoodbrane i u trenutku kada ona lovi.
Kako kaže, da naletimo na zmiju u sopstvenoj bašti mala je verovatnoća, ali ako bi se to desilo to bi bile uglavnom belouške ili lažne šarke.