Glavni razlog za to svakako je epidemija korona virusa i mere zaštite od širenja zaraze, mada se iza odluke o neizlasku na ulice, bar kod nekih centrala, može naslutiti i rezigniranost zbog toga što raniji protesti i zahtevi nisu urodili plodom.
"Nemamo više želje ni da produžavamo ritualno obeležavanje i upućivanje zahteva koji su adresirani vladi i institucijama koje su tada zatvorene", rekao je Tanjugu predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković.
On navodi da će u uslovima pandemije osim šetnji i protesta izostati i uranci, koje su ranije često organizovali baš sindikati.
"Sve u svemu, moglo bi se reći da ove godine neće biti ni ustanka ni uranka za Prvi maj", kaže Stojiljković.
Govoreći o materijalnom položaju radnika, navodi podatak međunarodne mreže Klin Klouz prema kome je za pristojan život tročlane porodice potrebno 98.000 dinara mesečno, što je prema njegovim rečima san za bar tri četvrtine zaposlenih u Srbiji.
Naglašava da radnici i sindikati ne mogu biti zadovoljni ako nemaju dostojanstven rad, bezbedan i pristojno plaćen.
Ukazuje da nije dobro što se sindikati malo pitaju u važnim stvarima kao što su priprema zakona, mere pomoći zbog pandemije, rebalans buudžeta.
U takvim uslovima, kako kaže, sindikatima preostaje jedino da menjaju način delovanja, da zaigraju ozbiljnije i agresivnije i da sami kreiraju predloge zakona i guraju ih u proceduru.
Predsednik Saveza samostalnih sidnikata Srbije Ljubisav Orbović za Tanjug kaže da zbog poštovanja mera zaštite od širenja korona virusa ni ova sindikalna centra neće sutra organizovati ranije uobičajeno protestno okupljanje radnika u Beogradu.
"U takvoj situaciji naša poruka radnicima je prvo želja da oni i njihove porodice budu živi i zdravi i da ukoliko firme ne poštuju mere zaštite radnika, budu otvoreni i to nam prijave. Želimo im bolje uslove za rad, veće plate i bolji standard", kaže Orbović.
Navodi da će se SSSS truditi da se i ove godine, kao što je bilo i lane, poveća minimalna zarada, kao uslov za povećanje svih ostalih zarada u narednom periodu.
On ističe da je dobro to što lane u situaciji epidemije, plate nisu padale ili su padale veoma malo.
Takođe, ukazuje da je je dosta radnika, prema istraživanju ove sindikalne centrale oko 10 odsto, radilo od kuće.
"Kada govorimo o toj kategoriji radnika, plašimo se šta će sa njima biti posle pandemije, da li će ih poslodavci vratiti na radna mesta ili ih ostaviti da rade od kuće zbog smanjenja troškova i slično", kaže Orbović.
Dodaje da je teško dopreti do ovih radnika i saznati kako se poštuju njihova prava, u vezi sa bezbednosti na radu, radnim vremenom i slično.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je u svom prvomajskom proglasu navela da će se i ove godine Prvi maj obeležiti u uslovima epidemije korona virusa.
Poručila je da će nastaviti da se beskompromisno bori za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika.
Navodeći za šta će se konkretno boriti, kažu da je jedna od takvih stvari da se zaposlenima u kovid bolnicama i ambulantama prizna beneficirani radni staž.
Zalagaće se i da nedelja bude neradni dan, da se reši problem zarada u komunalnim javnim preduzećima, da zaposleni u javnom sektoru dobiju regres i topli obrok, kao i da se promeni Zakon o radu.
Prvi maj se beležava u znak sećanja na velike demonstracije u Čikagu u maju 1886. godine, kada su radnici štrajkovali tražeći osmočasovno radno vreme.
Na ulicama je prostestovalo blizu 40.000 radnika, a njihovi zahtevi su simbolično istaknuti u tri čuvene osmice, osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Demonstracije su se završile krvavim sukobima sa policijom kada je šest radnika ubijeno, a oko 50 ranjeno.
Na prvom kongresu Druge internacionale, održanom tri godine kasnije, doneta je odluka da se svakog Prvog maja održavaju radničke demonstracije.