Nismo pali s neba, znamo šta nam traže: A zašto celo KiM ne bi bilo autonomija u Srbiji /video/

Navala svakojakih „non pejpera“ testira ceo prostor Zapadnog Balkana i preporučuje šta bi sve Srbija trebalo da prihvati u rešenju kosovskog pitanja, ali i prećutno upozorava šta sledi ako to ne učini do označenog roka, tumače sagovornici Sputnjika Nebojša Čović i Zoran Milivojević dva neobavezujuća predloga za region prezentovana preko medija.
Sputnik

Nismo naivne veverice, nismo pali s neba kad nam kažu – mora do februara 2022.godine, jer to znači ne bude li se tako brzo završilo to što nam predlažu pokušaće politički da nas destabilizuju, kaže bivši vicepremijer Nebojša Čović, podsećajući da je taj rok baš pred novi izborni ciklus u Srbiji.

Rok do februara

Čović ovako komentariše sadržinu drugog „non pejpera“ koji se pojavio u prištinskom listu „Koha ditore“ gde se, između ostalog, precizira da bi proces finalizacije sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine trebalo da bude završen pre kraja februara 2022.godine.

Taj nezvanični papir od kog su požurile da se ograde i Francuska i Nemačka, pošto je isprva proglašen njihovim predlogom, predviđa takođe „autonomni okrug Severno Kosovo“, te poseban status za SPC na KiM.

Posle prvog, navodno slovenačkog „non pejpera“, ovaj drugi je, primećuje Čović u emisiji Svet sa Sputnjikom, lukavo smišljen i jednim delom ide ka SPC pošto su na primeru Crne Gore procenili da ne mogu da je slome.

„Pominje se i severna autonomna zona, pa ekonomska zona Severne Mitrovice – ima puno stvari koje bi mogle da se progutaju. Ali mi s druge strane možemo da kažemo: zašto ne bi bila autonomna oblast celo Kosovo i Metohija u okviru Srbije“, pita sagovornik Sputnjika.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević nema dilemu da serija „non pejpera“ govori o nervozi Zapada jer ni posle više od 20 godina nije završen proces i geostrateški zahvat započet agresijom NATO na SR Jugoslaviju, ali i zato što se menjaju okolnosti u svetu, pri čemu Balkan u tome ima poseban bezbednosni i strateški značaj.

„U multipolarnom svetu ovde se svašta prelama ali na način koji zahteva brza rešenja. I onda se non pejperima testira da li to može ili ne može“, kaže Milivojević.

Ključna reč „hitno“ u saopštenju Stejt departmenta

On ukazuje da u tom svetlu treba čitati i saopštenje Stejt departmenta koje nudi platformu koja glasi – uđite u NATO pa da sve rešimo.

Američka pozicija, podseća Milivojević, ostaje međusobno priznanje Srbije i Kosova, BiH kao centraliizovana država a Kosovo kao nezavisna država a ključna je reč – „hitno“.

„To pokazuje nervozu i interes da se to brzo reši preko kolena. Čak se i postavljaju rokovi, februar, a to je manje od godinu dana. Hitno je zato što su se neke druge okolnosti pomerile. Oni (SAD) ne mogu da realizuju strateške ciljeve ni prema Rusiji, ni prema Kini ako ovaj region nisu uklopili u celu priču“, pojašnjava Milivojević.

Ipak, kako napominje, ovde je ključno srpsko pitanje bez kog se ne može rešiti ništa u regionu, a svest o tome sada je prisutna i na Zapadu.

Šargarepa se osušila, štap nije tako čvrst

Po oceni Čovića, na Zapadu su shvatili da ne mogu ništa da ostvare bez saglasnosti Srbije i zato sada pokušavaju da dođu do rezultata manipulacijom „non pejperim“ ali i ponudama poput one iz Brisela za izgradnju brze pruge od Beograda do Skoplja.

„U početku su mislili da ništa ne treba da daju a da će Srbija pod pritiskom sve prihvatiti. Sada očigledno menjaju taktiku ali i sagledavaju da se toj međunarodnoj eliti se bliži kraj a da nisu ostvarili projekte koje su zacrtali. Utoliko je i ova ponuda iz Brisela, a nema spora da je to strateški važan projekat, sasvim u redu i da oni daju grant od 700 miliona evra, ali iskreno se nadam da niko tamo nije imao pomisao, a kad to kažem znam da su imali, da ćemo mi s tim projektom i takvim ponudama postati konstruktivniji i onda potpisivali nekakve pravno obavezujuće sporazume koji bi podrazumevali priznanje Kosova“, poručuje Čović, slikovito primećujući da se „njihova šargarepa osušila, a ni štap više nije tako čvrst“.

Ukoliko u Briselu misle da je ovo poslednje šargarepa za nas da bismo mi to priznali onda, slaže se Milivojević, nećemo napraviti nikakav posao.

Sa nacionalnim i državnim interesima, izričit je Čović, nema trgovine, znaju se naše crvene linije - u slučaju KiM to je rezolucija 1244 i Ustav naše zemlje.

„Uprkos stalnim provokacijama i pokušajima da se na brzinu sprovedu stvari koje nisu u skladu s državnim interesima Srbije, naša strana mora da ostane jasno opredeljena i čvrsta po svim tim pitanjima. Jako je važna unutrašnja politička stabilnost u Srbiji“, savetuje bivši vicepremijer.

„Zar bi Srbija predlagala sama sebi da prizna Kosovo“

Sagovornici Sputnjika komentarišu i insinuacije predsednice privremenih institucija u sammouprave u Prištini Vjose Osani da drugi „non pejper“ ima izvor u Srbiji a i „izvesnu povezanost“ sa Rusijom.

Po mišljenju Čovića, igre terminima u non pejperu jasno pokazuju da je to „zapadni proizvod“, jer, kako kaže, „srpska politika taj rečnik nema, ruska politika takođe nema, a kineska se ne petlja u to“.

„Da li neko zaista misli da je normalno Srbija sama sebi predlaže da prizna Kosovo. To je van pameti. To ne bi moglo da prođe ko god je na vlasti. Isto to mislim kad je reč o Rusiji jer bi ona time dovela u pitanje svoj generalni stav da UN treba vratiti na scenu i poštovati međuanrodno pravo što je alfa i omega strateškog pristupa Rusije i Kine. I na kraju ne bi dovela u pitanje svoj uticaj koji ovde ima. Besmisleno je i nema logike da mi sami predlažemo da se odreknemo Kosova“, konstatuje Milivojević.
Komentar