Pošto je u aprilu u Evropi bilo čestih hladnih frontova, pa i snega i pošto je Evropa jedan od delova sveta u kojima se vide hladne anomalije, nameće se pitanje, piše "Severe Weather", hoće li se ovakav trend nastaviti i u ostatku godine.
Kako prenosi Indeks, taj servis se u prognozi za leto, kada je reč o Evropi, fokusirao na tri glavna i najviše korišćena modela - ECMWF, UKMO i CFSv2.
Što se letnih meseci tiče, prognoza prema modelu ECMWF predviđa da će većina južne i srednje južne Evrope biti toplija nego što je uobičajeno, što se objašnjava širenjem visokog pritiska vazduha s juga.
Severna Evropa i Skandinavija bliže su prosečnim temperaturama.
Ovakvi vremenski uslovi kakvi se očekuju, piše "Severe Weather", impliciraju da su mogući snažni toplotni talasi, a mogli bi trajati duže nego inače s višim temperaturama od uobičajenih.
Anomalije s pljuskovima takođe impliciraju i prisutnost snažnog sistema visokog pritiska iznad južne i središnje Evrope. To opet sugeriše mogućnost sušnih razdoblja u Španiji, Francuskoj i delimično na severnom Balkanu.
I prognoza po drugom modelu, UKMO, pokazuje toplije vreme od uobičajenog u južnoj i središnjoj Evropi, ali te anomalije nisu toliko snažne kao na ECMWF-ovoj prognozi.
Veća razlika između modela je kada je u pitanju severna Evropa, za koju UKMO model predviđa znatno toplije vreme od uobičajenog.
Prema trećem modelu CFSv2, takođe se mogu očekivati više temperature u južnoj i centralnoj Evropi. Ne vide se anomalije velikih vrućina u Španiji, ali se vide u Hrvatskoj i Sloveniji.
Ali, kod ovog i druga dva modela velika je razlika po pitanju kiša. U ovom modelu vide se vlažniji vremenski uslovi u zapadnoj Evropi od uobičajenih. To je ponajviše zato što je CFSv2 povukao područje nižeg pritiska dalje u severni Atlantik, što znači prodor toplijeg, ali i vlažnijeg vazduha u zapadnu Europu.
Sušna razdoblja predviđaju se na području severnog Balkana, srednje i istočne Evrope. Vlažnije vreme očekuje se u Irskoj, na severu Britanije te u delovima južne Skandinavije.