Na čelu sa Odborom za kontrolu komaraca Florida Kis (FKMCD) i britanskom biotehnološkom kompanijom Oksitek, koju podržava Fondacija Bil i Melinda Gejts, projekat ima za cilj da prve rojeve genetski modifikovanih insekata ove nedelje pusti u Floridi Kisu, najavljeno je u zajedničkom saopštenju.
Prema planu, prva faza obuhvata postavljanje kutija sa komarcima na šest lokacija, iz kojih će tokom 12 nedelja biti pušteno oko 144.000 komaracaAedes aegypti. Reč je o vrsti koja je najuže povezana sa prenošenjem zaraznih bolesti kao što su denga, zika i žuta groznica.
Ako sve bude išlo po planu, muške jedinke komaraca (koje ne grizu) će se pariti sa lokalnim ženkama (koje grizu), a njihova ženska potomstva programirana su da uginu i to će, kako se navodi, pomoći u kontroli populacije ove vrste komaraca i smanjenju širenja bolesti.
Iako ova vrsta komaraca čini samo oko 4 odsto ukupne populacije u Florida Kisu, ona stoji iza „gotovo svih“ bolesti koje se prenose na ljude, kao i nekih koje se prenose na životinje, kao što je srčani crv, navodi Oksitek.
Projekat, koji je odobrila Agencije za zaštitu životne sredine, ima za cilj i da smanji upotrebu pesticida, koji mogu biti štetni za lokalne divlje životinje. Međutim, dok je kompanija Oksitek to predstavila kao glavnu prednost, Odbor za kontrolu komaraca do sada nije dao naznake o bilo kakvim planovima za smanjenje upotrebe pesticida.
Kompanija takođe tvrdi da javna podrška ovom planu „ostaje visoka“, čak iako lokalno stanovništvo izražava krajnji skepticizam.
„Možda nismo naučnici, ali umemo da čitamo. A ono što Oksitek kaže i ono što čitamo iz drugih izvora su dve potpuno različite stvari. Molim vas, preklinjem vas da odmah preduzmete akciju i razmotrite rezoluciju protiv ove tehnologije“, rekla je jedna zabrinuta meštanka Megan Hul na martovskom sastanku seoskog veća.
„Smatram zločinom što nas maltretiraju u ovom eksperimentu – zločin je što smo podvrgnuti ovom terorizmu našeg Odbora za kontrolu komaraca na Florida Kisu“, dodala je.
Druga meštanka je izjavila da je veoma zabrinuta zbog toga što se plan sprovodi, ukazujući na rizik da se može dogoditi da genetski modifikovane ženke komaraca ugrizu nekoga.
„Svi kažu da se to neće dogoditi, ali ja ne verujem u to“, rekla je ona i dodala da postoji „nedostatak transparentnosti“ kompanije Oksitek i vladinih agencija uključenih u projekat.
Čak su i pojedini zvaničnici izrazili strepnju, a odbornik Mark Greg nazvao je GMO komarce „Frankenštajn bube“.
„Čujem kako drugi ljudi kažu da od nas prave zamorčiće. Možda jesmo... Samo još ne znam da li je sve spremno“, rekao je.
Odbor za kontrolu komaraca, međutim, insistira na potrebi da se poboljšaju načini kontrole zbog otpornosti na pesticide koji se razvija kod insekata koje prenose bolesti, rekavši da bi projekat Oksiteka mogao da pruži nove alate koji su „bezbedni, ekološki prihvatljivi i ciljani“.
Oksiteku nisu strani genetski modifikovani insekti, pošto je već pustio više od milijardu buba širom Južne Amerike i Kariba, poput 27.-mesečnog eksperimenta u Brazilu 2013. godine koji je težio smanjenju lokalne populacije komaraca za 90 odsto na isti način kao što je planirano sada u Florida Kisu. Međutim, Oksitek se našao na udaru kritika 2019. godine nakon što su istraživači objavili studiju u kojoj se navodi da se insekti razmnožavaju, utvrdivši da i do 60 odsto analiziranih komaraca sadrži tragove modifikovanih gena.
Iako je kompanija kasnije osporila te nalaze, insistirajući da je eksperiment tekao kako je planirano, drugi napori kompanije Oksitek takođe su bili predmet kritika. Sličan projekat na Kajmanskim ostrvima završen je 2018. godine nakon što su lokalni zvaničnici zaključili da je propao, a ministar zdravlja Dvejn Sejmur rekao je da plan „nije postigao rezultate za koje se mislilo da će biti postignuti“, prenosi RT.
Nekoliko meseci pre nego što je propao ugovor sa Kajmanskim ostrvima, kompanija je najavila partnerstvo sa Fondacijom Bil i Melinda Gejts. Od tada je Oksitek dobio od Gejtsovih 8,5 miliona dolara.