Ovako na rezultate posete srpskog predsednika Aleksandra Vučića Briselu gleda politikolog Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
„Sa dolaskom Bajdenove administracije i obnovom transatlantskih veza, Brisel u dobroj meri postaje transmisija pokušaja da se na Zapadnom Balkanu onemogući uticaj drugih velikih sila koje su prisutne u regionu. Uticaj Rusije i Kine percipira se kao „problematičan“ i zbog toga se Srbiji unapred ispostavlja račun – traži se da Srbija svoju spoljnu politiku u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom EU, iako ona to nije obavezna da uradi dok ne postane punopravna članica“, tvrdi Gajić.
Šargarepa Srbiji – štap Rusiji i Kini
Međutim, zbog toga što je proces evrointegracija u velikoj meri usporen, Srbija ima manevarski prostor da vodi nezavisnu spoljnu politiku, te može da se ne pridružuje sankcijama koje EU nametnula Rusiji, dodaje on.
„Sa druge strane Evropskoj uniji problematične su i ruske i kineske investicije u srpsku infrastrukturu, od kojih je najveći problem kinesko ulaganje u razvoj železnice, pa EU želi da parira kineskom uticaju tako što će subvencionisati železnički pravac kroz Srbiju prema Severnoj Makedoniji, ne bi li na taj način sprečila da Kina bude glavni investitor“, navodi Gajić.
Upravo je usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU bila jedna od glavnih tema razgovora predsednika Vučića sa zvaničnicima EU, a najava da će Brisel subvencionisati izgradnju brze pruge od Beograda do makedonske granice, u ovom kontekstu, mogao bi se shvatiti kao neka vrsta nagrade koju će Srbija dobiti ako uvede sankcije Rusiji.
Međutim, „šargarepa“, koja je ponuđena Srbiji, ujedno je, prema Gajićevim rečima, „štap“ za Rusiju i Kinu. Moravsko-vardarska dolina, kojom će pruga ići i povezivati luke Pirej i Solun u Grčkoj sa Srednjom Evropom, ima izuzetan geostrateški značaj – to je najvažnija komunikacija preko Balkanskog poluostrva, kaže naš sagovornik.
„To je put kojim bi Kinezi, ono što bi transportovali do Sredozemlja morskim putem, preko Balkana železničkim putem, transportovali u Srednju Evropu“, objašnjava Gajić i navodi da je to glavni razlog zbog koga EU želi da bude nosilac finansiranja izgradnje upravo tog železničkog koridora.
Zbog neutralnosti Srbiji raste cena
Zainteresovanost EU za izgradnju pruge kroz moravsko-vardarsku dolinu pokazuje i značaj politike neutralnosti koju Srbija vodi. Takva politika podiže ulog i naša zemlja može da očekuje da će, posle evropske, od drugih partnera stizati povoljnije ponude.
„Srbiji u ovom trenutku samo raste cena, a manevarski prostor ostaje isti, ako se čak i ne povećava. Ovo važi u slučaju da Srbija ne bude izložena negativnim političkim ucenama – ovo je pokušaj pridobijanja Srbije kroz povoljnosti“, ističe Gajić.
O usklađivanju srpske i evropske spoljne politike, predsednik Vučić razgovarao je sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom, koji je naglasio potrebu da Srbija što pre u potpunosti uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, odnosno sa, kako je rekao, restriktivnim merama.
„Mnoge države članice zahtevaju jasnu usklađenost Srbije na tim poljima. Neophodna je zajednička bezbednosna i spoljna politika“, poručio je Borelj.
Vučić je, pak, naglasio da Srbija svoju spoljnu politiku ne može u potpunosti da usaglasi sa evropskom zbog sopstvenih nacionalnih interesa.
„Zamislite da uvodimo sankcije Rusiji svaki dan, šta onda da očekujemo od Rusa i kako da nas podrže po pitanju našeg teritorijalnog integriteta i kako od njih da tražimo pomoć. Ili, hoćete odmah da se odreknemo Kosova pa nam to recite da je tako, pa onda više ne moramo da glasamo za bilo šta... Imamo moralnih obaveza, ali kao nezavisna i suverena zemlja imamo i pravo i odgovornost da budemo ozbiljni u odnosima i sa drugim zemljama. Šta su nam to učinili nažao Kina ili Rusija pa da im uvodimo sankcije“, zapitao je Vučić.