Poigravanje sa realnošću: Sarajevo otvara osetljivu temu – da Srbi ostanu bez imovine

Početkom devedesetih godina, kada su počinjali sukobi u BiH, zemljišne knjige su govorile da Srbi imaju u svom vlasništvu 64 posto teritorije. Sadašnje rešavanje jednog od najosetljivijih pitanja, pitanja imovine u Federaciji BiH, na jedan manipulativan način, imalo bi za cilj da Srbi ostanu bez imovine i predstavljalo bi poigravanje sa realnošću.
Sputnik

Ovako profesor međunarodnog prava na Fakultetu u Banjaluci Miloš Šolaja komentariše pisanje lista Politika da je „usklađivanje zemljišnih knjiga u Federaciji BiH, započeto još 2014. godine, novi udar na imovinu Srba koji su nekada živeli na prostoru tog entiteta“, uz ocenu da je ovakvo postupanje jedan od načina da se taj element vlasništva Srba u FBiH umanji.

Cilj da Srbi ostanu bez imovine

Naime, zbog takozvane „harmonizacije“ podataka, koja se obavlja krajnje netransparentno, većina Srba, bez obzira na to što su stvarni nosioci prava, mogla bi da ostane bez imovine u FBiH, nasleđene od svojih predaka, piše list.

Kako se navodi, Srbima se ne upućuju pismeni pozivi vezano za postupak harmonizacije između katastra i zemljišnih knjiga, pa iako su nosioci prava „oni ne znaju da se nad njihovom zaostalom imovinom ili posedom sprovodi bilo kakav upravni ili sudski postupak“. Obaveštenja se objavljuju samo u Službenom glasniku FBiH ili listu „Dnevni avaz“.

Profesor Šolaja kaže da je činjenica da su mnogi Srbi napustili Federaciju za vreme rata i da nemaju realne mogućnosti da dobiju informaciju o tome šta se dešava sa njihovom zemljom i uopšte sa zemljišnim knjigama, sa njihovim stanjem imovine i sa stanjem nekretnina na određenim zemljištima.

„To svakako utiče i na onu odredbu iz aneksa Mirovnog sporazuma po kojem oni koji su oštećeni mogu da budu i obeštećeni, a ne samo da im se vrati imovina. Jasno je da je ovde cilj bio da što manje ljudi zna da je u toku usklađivanje zemljišnih knjiga i da po tom osnovu ostanu bez imovine. To je zaista prozirno i predstavlja zadiranje u ljudska prava. Mislim da ovim, pre svega, bošnjačke vlasti i oni koji su pod njihovim uticajem žele da postignu da taj imovinski deo ne bude više većinski u rukama srpskih vlasnika, pre nego što se i definitivno razreši Aneks 7 Mirovnog sporazuma, a to je pravo na povratak“, napominje Šolaja.

Rešavanje pitanja imovine u Federaciji BiH - na štetu Srba

Kako kaže, za razliku od Federacije, katastarske vlasti Republike Srpske o postupku harmonizacije između katastra i zemljišnih knjiga nosice prava obaveštavaju pojednačno, pismenim putem na adresu.

„Na kraju krajeva, pitanje povratka imovine završeno je odavno, odlukom Visokog predstavnika. Tu i tamo je možda još neki slučaj zaostao, ali uglavnom svi koji su aplicirali za povratak imovine, uključujući zemlju, kuće i stanove, su to dobili. Dakle, u Republici Srpskoj to nije neko pitanje, a usaglašavanje sa realnim stanjem se redovno radi i svaki vlasnik pojedinačno odlazi u katastarsku upravu i tamo to rešava. Međutim, kada hoćete da zaobiđete stvarnu situaciju, kao u ovom slučaju, onda to obaveštenje dajete putem masovnih medija i proglašavate to dovoljnim, odnosno obaveznim informisanjem. Znate, u BiH izlaze i drugi dnevni listovi, kao što je „Glas Srpske“ u Banjaluci, „Nezavisne novine“ ili „Dnevni list“ u Mostaru“, kategoričan je naš sagovornik.

Kako dodaje, mnogo ljudi koji imaju imovinu u Federaciji BiH danas živi u Srbiji ili zemljama od Amerike do Australije.

„Činjenica da se o ovom pitanju ljudi obaveštavaju putem Službenog glasnika il „Avaza“ je zaista nastojanje da se izmanipuliše čitav postupak i da neki ostanu bez zemljišta i imovine“, smatra Šolaja.

Slična metodologija kao na Kosovu

Prema njegovim rečima, nemoguće je ovim povodom ne povući paralelu sa sličnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji.

„Te stvari su se na Kosovu, doduše, dešavale i mnogo ranije, pa danas, nakon što se mnogo Srba iselilo sa Kosova imamo ogromnu većinu Albanaca kao vlasnika njihove imovine. Sa druge strane, čak i da ta zemlja u Federaciji BiH ostane u nekoj „sivoj zoni“, ona će faktički da pripadne onome ko je zaposedne i ko je obrađuje ili na njoj nešto radi, a takvih slučajeva već imamo, naročito na Kosovu. Tako da se ovde radi po sličnim principima i sličnim metodologijama koje nikako ne mogu da budu u korist Srba“, zaključuje profesor Miloš Šolaja za Sputnjik.

Komentar