Černobiljska katastrofa — otrežnjujuće upozorenje i naučena lekcija /video/

Nesreća u Černobilju je bila otrežnjujuće upozorenje koje se pamti i dan danas posle trideset pet godina. Užasni prizori napuštenih dečijih igrališta i mukla tišina odavali su utisak da nema živog bića, a lekcije černobiljske katastrofe su naučene i usvojene.
Sputnik

Pre 35 godina, 26. aprila 1986. godine, tokom planskog testa na četvrtom energetskom bloku nuklearne elektrane Černobilj dogodila se eksplozija. Nuklearno jezgro reaktora potpuno je uništeno, zgrada pogonske jedinice delimično se srušila i došlo je do značajnog emitovanja radioaktivnih čestica u okolinu. Zbog visokog nivoa zračenja, 27. aprila evakuisani su stanovnici obližnjeg grada Pripjata, a kasnije i stanovništvo iz zone u prečniku od 30 kilometara oko nuklearne elektrane. Ukupno je evakuisano više od 115 hiljada ljudi.

„I ja sam preživljavao tu dramu“

Dopisnik Novosti iz Moskve Branko Vlahović koji je bio među prvim stranim novinarima na licu mesta nuklearne katastrofe, prisetio se dirljivih scena koje je video pre trideset pet godina.

„Kad sam posle Černobiljske katastrofe dobio dozvolu tadašnjih vlasti da mogu da posetim Černobilj, otišao sam tamo sa grupom kolega koji su takođe bili akreditovani u Ministarstvu spoljnih poslova. To je za sovjetske vlasti bilo važno da bi dokazali da ništa ne kriju i da su otvoreni prema svetskoj javnosti. Ja sam imao prilike kasnije i da pratim suđenje i to je bilo jako dirljivo zato što sam na neki način preživljavao tu dramu ljudi koji su bili osuđeni: direktor i njegovi glavni pomoćnici. Njih trojica su bili osuđeni na deset godina, a druga tri odgovorna lica na tri godine“, rekao je Vlahović za Sputnjik.

On je rekao da će suze njihovih porodica svakako pamtiti dugo i istakao da sve priče o tome da su ti ljudi pobegli i pili posle katastrofe — nisu tačne, već, kako kaže Vlahović, „ti ljudi su se držali junački i časno“.

Napuštena dečija igrališta, oronule zgrade, sumorni prizori

Slike iz grada Pripjata koji je zapravo bio grad energetičara i udaljen je svega tri kilometra od atomske centrale su takođe ostale u sećanju dopisnika Branka Vlahovića.

„Tamo sam gledao te užasne prizore kako su ljudi ostavljali dečiji veš na terasama. Mogao sam da vidim dečije igračke i napuštena dečija igrališta i sve to je bilo užasavajuće. Pamtiću svakako i tu jako čudnu tišinu. Oko Černobiljske centrale nije bilo niti ptica, niti životinja, već samo neka jako čudna tišina kada nema ničega i ne oseća se da tu postoji bilo kakvo živo biće“, prisetio se on.

Vlahović za Sputnjik naglasio da je imao prilike da gleda te iste zgrade i objekte u Černobilju i Pripjatu posle 35 godina i tamo se gotovo ništa nije promenilo. Jedino što su zgrade oronule, fasade je počeo da uništava vetar, kiša i sneg, ali ta sumorna slika, kako kaže, ostaće mu celi život u sećanju.

U Černobilju danas živi oko 200 ljudi, a u takozvanoj „zoni isključenja“ (zona od trideset kilometara oko černobiljske elektrane je teritorija na kojoj je sprovedena evakuacija) može se nalaziti do nekoliko hiljada ljudi. To su uglavnom radnici koji se bave uklanjanjem radioaktivnih supstanci sa zagađenih područja, očuvanjem objekata nuklearne elektrane, monitoringom izloženosti zračenju, sakupljanjem uzoraka tla i biljki i sprovođenjem protivpožarnih preventivnih procedura.

Lekcije černobiljske katastrofe

Katastrofalne posledice eksplozije u nuklearnoj elektrani Černobilj u velikoj meri su nastale zbog činjenice da mnogi bezbednosti momenti nisu uzeti u obzir prilikom projektovanja, izgradnje i rada ove elektrane. Konkretno, reaktor jednostavno nije bio stabilan u režimu u koji su ga namerno uveli tokom planskog testa, istovremeno isključivši nekoliko sistema zaštite u hitnim slučajevima. A kada je situacija postala kritična i bezizlazna, osoblje je donelo odluku, ne znajući za „krajnji efekat“ koji je postao fatalan i pretvorio ozbiljnu nesreću u veliku katastrofu.

Međutim, savremeni reaktori treće generacije su projektovani uzimajući u obzir sistem automatizacije. To znači da se reaktor mora sam zaustaviti, bez ikakvog spoljnog uticaja, odnosno učešća osoblja. Naravno, isključivanje reaktora u mnogim scenarijima će i dalje biti hitno, ali u svakom slučaju će biti zagarantovano sigurno za okolinu.

Reaktori treće generacije su sada bezbedniji od bilo kojih drugih vrsta elektrana, uključujući vetroelektrane i solarne panele. Izvučene su važne lekcije iz Černobiljske katastrofe, promenjen je pristup mirnom atomu i sada se sa većom uverenošću gleda u budućnost nuklearne energije.

Komentar