Čuveni ruski glumac Sergej Nikonjenko proslavio je ovog meseca jubilarni – 80. rođendan. Ime mu je dala majka po slavnom pesniku Sergeju Jesenjinu, koga je izuzetno poštovala i volela. To je, u velikoj meri, i odredilo životni put ovog glumca, koji je čak osnovao i muzej u čast velikog pesnika.
Igrom sudbine Sergej Nikonjenko je rođen i odrastao u istoj zgradi u kojoj je skoro dve i po decenije živela Ana Izrjadnova – prva Jesenjinova supruga i majka njegovog sina prvenca – Jurija.
U zajednički stan, u centru Moskve, Ana se uselila nakon što se rastala sa Jesenjinom, pa pesnik ovde nije nikada živeo, ali je često navraćao kako bi posetio svoju bivšu ženu i sina.
I pesnikov sin je stradao od boljševičke vlasti
Po jednoj verziji, upravo u ovom stanu je i uhapšen pesnikov 22-godišnji sin Jurij, koga su 1937. godine streljali zbog lažnih optužbi za kontrarevolucionarne aktivnosti i za pripremu atentata na Staljina. Komšije pričaju da je Ana vodila skroman i povučen život posle hapšenja svog sina, jer se bojala da će i nju „odvesti“. Jurij je posthumno rehabilitovan 1956.
Nakon njegove smrti, ovde je, od oktobra 1938. do aprila 1939, zajedno sa bivšom snajom živela i Jesenjinova majka – Tatjana Fjodorvna.
Decenijama je ovo bio zajednički stan u kome je istovremeno živelo više porodica, a posle smrti poslednje vlasnice potpuno je opusteo i pretvorio se bukvalno u ruinu naseljenu beskućnicima, koji su usred stana palili vatru kako bi se zgrejali. Stakla na prozorima su bila razbijena, pod je propao, zidovi su bili uništeni.
Tako je bilo sve do 1994. godine, kada su glumac Sergej Nikonjenko i njegova supruga, takođe glumica - Katarina Voronjina, nakon dobijanja potrebnih dozvola, renovirali stan, a potom otvorili muzej i osnovali Jesenjinov kulturni centar.
Tokom godina urađeno je mnogo: prikupljen je veliki broj eksponata, uređena je ekspozicija. Nikonjenko svoju kolekciju dopunjava već pola veka. Putovao je po zemlji tragajući za svim onim što je vezano za slavnog pesnika i otkupljujući njegove lične stvari, fotografije, dokumenta.
Pokloni muzeju se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Jedna žena-posetilac muzeja je, na primer, donela čašu iz koje je Jesenjin voleo da pije dok je živeo sa Isidorom Dankan u moskovskom stanu, na Prečistenki.
Sergej Nikonjenko je u mladosti veoma ličio na Jesenjina, u toj meri da su mnogi predviđali ulogu Jesenjina. Konačno, to se i dogodilo početkom sedamdesetih, kada je zaigrao u filmu „Pevaj pesmu, pesniče“, režisera Sergeja Urusevskog.
Sovjetski režiser i scenarista Mihail Rom, koji je gledao Nikonjenkove probe, dok se spremao za ulogu Jesenjina, čak mu je i rekao: „Video sam Jesenjina uživo, bio je baš takav“. Kažu da je fizička sličnost glumca i pesnika bila zapanjujuća i da je publika čak mislila da su u srodstvu.
Zlatokosi, omiljeni pesnik
Pored filmova o kratkom ali burnom životu velikog ruskog pesnika Sergeja Jesenjina, snimane su i serije, a napisane su i mnoge knjige. Za njega se vezuju brojne kontroverze. Bio je buntovnik, revolucionar, boem. Pio je, tukao se, menjao žene, provodio vreme u zatvoru, a istovremeno je plenio pojavom, lepotom, harizmom i pre svega, svojom poezijom u koju je izlivao svoju dušu. Emotivan, zanesen idealima, večiti zlatokosi dečak, sanjar, bio je zaljubljenik u Rusiju, prirodu i rusko selo, odakle i sam potiče i o čemu je mnogo pisao, iako je od rane mladosti živeo i stvarao u velegradima – Moskvi i tadašnjem Peterburgu, kasnije Lenjingradu.
Iako je u početku svesrdno podržavao revoluciju, jer je verovao da će ona pomoći da se Rusija pretvori u seljački raj, kasnije se, kao i mnogi njegovi nadareni savremenici, razočarao i odlučno je kritikovao sve ono što je smatrao lošim.
Žene su ga obožavale kao čoveka retke lepote i kao nadarenog pesnika, ali je najviše pažnje izazvao njegov brak sa 18 godina starijom američkom igračicom Isidorom Dankan. Volele su ga žene poput ruske glumice Zinaide Rajh, i pesnikinje i prevodioca Nadežde Voljpin, kojima je bio i oženjen i koje su mu decu rodile. Ludo ga je volela i novinarka Galina Benislavska, koja je godinu dana nakon njegove smrti izvršila samoubistvo na njegovom grobu. Poslednja supruga slavnog pesnika bila je Sofija Tolstoj, unuka velikog ruskog pisca Lava Tolstoja.
Krvlju pisana poruka
Svoje poslednje stihove „Doviđenja, druže, doviđenja“ Jesenjin je napisao neposredno pred smrt, svojom krvlju, jer mu je ponestalo mastila. Prema zvaničnoj verziji, veliki ruski pesnik je u noći između 27. i 28. decembra 1925. godine u jednom lenjingradskom hotelu izvršio samoubistvo, ali su se kasnije pojavile priče da je zapravo ubijen. Bilo mu je svega 30 godina.
Iza njega su ostala večno da žive njegova dela. Važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih ruskih pesnika.
Više o Jesenjinu i njegovoj misterioznoj smrti pogledajte u Sputnjikovoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“ sa Ljubinkom Milinčić: