Mati Glikerija je punih 75 godina monahinja, a od 1962. je i igumanija manastira u kome je svoja prva znanja sticao i sveti vladika Nikolaj Velimirović.
Dobri anđeo svetog Ave Justina
Nova stranica u istoriji ovog manastira otvorena je dolaskom oca Justina Popovića. Ava Justin bio je „glas vapijućeg u pustinji“, a mati Glikerija bila je punih 30 godina svedok Avinog neumornog stvaralaštva koje će objaviti u sabranim delima i žitijima, čijom će prodajom Fondacija Svetog Justina Ćelijskog prikupiti sredstva za izgradnju veličanstvenog hrama sa tri oltara posvećenih Svetom Justinu Filosofu, Svetom Savi i Mariji Egipćanki.
„Dolaskom oca Justina počeo je duhovni procvat manastira. Sa sobom je doneo radost, a radost se ne kupuje, ona se doživljava. Izgledao nam je tada, kada je došao, kao neki gost koji nije ovozemaljski. I zaista je za nas bio gost, iznenađenje sa onim velikim starinskim šeširom. On je svakodnevno služio svetu liturgiju, a već od osam časova ujutru počinjao je svoj rad u toj sobici koja mu je bila data. Ava je bio čovek koji je odisao smirenošću, ali je „grmeo“ na greh“, kaže mati Glikerija i poručuje da je sabornost jedino spasenje i porodici i manastirima.
U Ćelije za mati Glikerijom došle sestra i majka
Mati Glikerija rođena je 1934. godine, a po rođenju je dobila ime Gordana. Kao devojčica želela je da postane glumica, a u tadašnjoj osmoljetki „Kralj Petar Prvi“ završila je šest razreda. U manastir je stupila sa nepunih 13 godina, a za njom i njenom sestrom Svetlanom, budućom sestrom Antoninom, u ovaj manastir je došla i njihova majka Draginja, kojoj je zbog tumora na mozgu rečeno da joj je ostalo još tri meseca života. U manastiru je, međutim, kao monahinja živela još pune 23 godine.
„Nismo mi ni sa oreolom, nismo mi van tela, ali mi smo bića ljudska koja je Gospod prizvao i otud ta pomoć, kada se čovek iskreno preda Bogu i starijem svom, koliko-toliko taj blagoslov pokriva i štiti“, kaže mati Glikerija, koja je u emisiji Marine Rajević Savić, između ostalog, ispričala kada je osetila potrebu da se zamonaši, ali i kako je svih ovih godina uspevala da održi duh i slogu među sestrama.