U ime porodica nastradalih radnika, Miroslav Medić, brat ubijenog Siniše Medića, rekao je da poginuli radnici RTS-a nisu dobili priliku da žive, da osnuju svoje porodice, da uživaju u penziji.
„I dalje postavljamo pitanja zašto su na svirep način ubijeni, zašto su žrtvovani, zašto niko od čelnika NATO nije odgovarao za ovaj zločin. Isto tako, pitamo zašto niko u tadašnjoj vlasti nije učinio ništa da se tragedija spreči, zašto oni čija je to obaveza bila nisu učinili ništa da zaštite ljude, iako je bilo najava da je televizija moguća meta“, rekao je Medić.
Vršilac dužnosti direktora Televizije Srbije Ilija Cerović rekao je da je spomenik „Zašto“ opomena da se to više nikada ne ponovi.
„Ovaj spomenik, iako nemi svedok na taj događaj, svih ovih godina je i pitanje uklesano na njemu ‘Zašto’ su morali da poginu. Mi znamo ko ih je ubio, ali ne znamo ko ih je osudio. Ništa nismo uradili da to sprečimo i to je mrlja na našem obrazu“, rekao je Cerović.
U napadu su poginuli: Jelica Munitlak, šminker, Ksenija Banković, video-mikser, Darko Stoimenovski, tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović, tehničar u masteru, Dragorad Dragojević, radnik obezbeđenja, Dragan Tasić, električar, Aleksandar Deletić, kamerman, Slaviša Stevanović, tehničar, Siniša Medić, dizajner programa, Ivan Stukalo, tehničar, Dejan Marković, radnik obezbeđenja, Milan Joksimović, radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović, tehničar u masteru, Slobodan Jontić, monter, Milovan Janković, precizni mehaničar, i Tomislav Mitrović, režiser programa.
Pored porodica, kolega i prijatelja poginulih, komemoraciji „Sećanje na nedužne“ prisustvovali su i predstavnici novinarskih udruženja, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Sputnjik je 2019. pokrenuo veliki medijski projekat o bombardovanju ’99, čiji je rezultat serijal od 20 kratkih dokumentarnih filmova kojima obeležavamo i ovu godišnjicu.
Novinar Jevgenij Baranov, koji je u vreme agresije NATO-a na Jugoslaviju bio dopisnik ruske televizije, priseća se noći u kojoj se dogodilo bombardovanje zgrade RTS-a, 23. aprila u dva sata i šest minuta.