Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, u vežbi od 12. do 22. aprila u Grčkoj, osim avijacije domaćina, učestvovali su i avioni Izraela, Francuske, SAD, UAE, Španije i Kipra.
"Avijacije sedam zemalja uvežbavale su avio borbe, osvajanje prevlasti u vazdušnom prostoru, uništavanja PVO sistema na protivničkoj teritoriji, borbene operacije traganja i spasavanja, napad na površinske ciljeve, podršku mornarici i izviđanje", navodi se.
Portal dodaje da je to najveća vazduhoplovna vežba na Balkanu i među najvećima u Evropi. Od 2015. ova grčka vojna vežba ima međunarodni karakter, održava se jednom godišnje i simboliše napore Atine da osnaži veze sa saveznicima iz NATO i sa Bliskog istoka.
U vežbi su učestvovali avioni F-15, F-16, rafal, miraž 2000, F-18, F-4, bespilotne letelice, avio-tankeri, helikopteri AW139, AH-64, CH-47 i druge letelice.
"Vežba je simbol napora Grčke da ojača oružane snage i veze sa saveznicima u NATO i na Bliskom istoku u jeku tenzija sa Turskom. Odnose dve zemlje obeležili su prošlogodišnji pogranični incidenti i spor oko prava na eksploataciju nafte i gasa u Mediteranu. Atina ubrzano modernizuje oružane snage uz paket vredan preko 11 milijardi evra u narednih pet godina", dodaje se u tekstu.
I grčki premijer Kirjakos Micotakis izjavio je na vežbi da će ta zemlja nastaviti da jača odbrambene sposobnosti i unapređuje oružane snage, odnosno da će težiti da, u skladu sa NATO ciljevima, za odbranu odvaja dva odsto BDP-a.
Portal podseća da je Grčka posebno intenzivirala vojnu saradnju sa SAD sa kojom ima sve veći broj vežbi, modernizuje flotu aviona F-16 a dogovorene su i investicije u razvoje zajedničke vojne infrastrukture. Sa Francuskom je, pored zajedničkih vežbi, sklopljen ugovor o nabavci 18 borbenih aviona Rafal za 2,5 milijardi evra.
"Atina takođe razvija vojnu saradnju sa Kiprom, Izraelom, UAE i Saudijskom Arabijom. Pored zajedničkih vežbi, sa Izraelom je potpisan ugovor vredan 1,6 milijardi dolara za izgradnju centra za obuku vojnih pilota. Grčka i UAE potpisale su ugovor o spoljnopolitičkoj i odbrambenoj saradnji u novembru 2020. godine. On sadrži klauzulu o uzajamnoj pomoći u slučaju ugroženosti teritorijalnog integriteta", dodaje se u tekstu.