Nekadašnji teniser nije uspeo da dostigne veličine svog starijeg brata i to ga je morilo, ali je spas našao u poslu teniskog trenera.
O svemu je govorio za špansku Marku.
„Kada sam imao 14 godina otac mi je rekao da biram između školovanja i tenisa. Izabrao sam tenis i otišao u Valensiju, vratio sam se potom u Srbiju, a kasnije sam se skrasio u Nemačkoj. Sazreo sam ranije, ali tenis, kao i svaki sport, traži mnogo žrtve. Negativna strana je ta što porodica i prijatelji ostaju iza, ali sa druge strane možeš da upoznaš mnogo drugih ljudi“, naveo je Marko.
Ipak, u veliku krizu je zapao sa 23 godine.
„Mnogo sam patio, nisam uspevao da ostvarim snove, a kao da to nije dovoljno, uz sebe sam imao Novaka koji je to uspeo. Bio sam opsednut time. Rezultati nisu dolazili i bivao sam sve nesrećniji. Gubio sam svoj život i nisam to mogao da podnesem, niti da pokažem to da ne bi ljudi pomislili da sam slab“, otkrio je Marko.
Njemu je u pronalaženju izlaza pomogao Pepe Imas.
„Preporučio mi je prijatelj Karlos Gomes da odemo kod njega. Prvi susret je bio emotivna katarza za mene. Pružio sam ruku, ali je on pitao da li može da me zagrli. Odmah sam počeo da plačem, u tom momentu sam shvatio koliko mi je loše“.
Od Imasa je dobio savet – da voli sebe.
„Uvek su mi govorili ljudi da volim roditelje, braću, devojku, ali nikada da volim sebe. To je jednostavno, ali ja to nisam radio. Uvek sam govorio sebi koliko sam loš... Nisam naučio da pokazujem svoju bol, učen sam bio da budem jak, kao što je moj otac, ali u stvarnosti to nije tako“, naveo je Marko.
On sada radi u akademiji Imasa, gde se tenisu uči više od 150 dece, starosti od četiri do 16 godina.
O odnosu sa sinovima nedavno je za Sputnjik sport govorio Srđan Đoković.