Merkelova: Nemačka je podržala „Severni tok 2“, uprkos stavu drugih zemalja EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je Nemačka , uprkos mišljenju drugih zemalja Evropske unije, donela odluku u korist gasovoda „Severni tok 2“, ali oko projekta se vodi politička borba koja je mnogo šira od samog pitanja isporuka gasa.
Sputnik

„Mi ovde, možda, vidimo sukob koji je mnogo širi i usmeren je na pitanje u kojoj meri želimo da održavamo trgovinu sa Rusijom, pre svega u energetskoj sferi. Nemačka je donela odluku u korist izgradnje 'Severnog toka 2'. Ali to je politička borba na koju mnogi drugačije gledaju“, dodala je ona.

Merkelova je istakla da se Nemačka založila za to da Ukrajina ostane tranzitna zemlja za ruski gas

Takođe je konstatovala da gas, koji se isporučuje „Severnim tokom 1“, nije gori od tranzitnog gasa koji stiže preko Ukrajine.

„Upoznata sam sa protivrečnostima u vezi 'Severnog toka 2', znam za stav mnogih zemalja-članica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Kao EU, došli smo do zajedničkog stava izmenom gasne direktive za odobravanje tog gasovoda. U svakom slučaju, želim da istaknem da gas, ne iz 'Severnog toka 2' koji se još ne pumpa, nego iz 'Severnog toka 1' nije gori od onog što se isporučuje tranzitom preko Ukrajine, ili gasa koji dolazi iz Rusije preko Turske“, istakla je Merkelova, govoreći na plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope putem video-linka.

O aktivnom podrivanju projekta „Severni tok 2“ od strane Zapada u govorila je glavna urednica Sputnjika na srpskom jeziku Ljubinka Milinčić u autorskoj emisiji „Moj pogled na Rusiju“:

Situacija u Ukrajini i na Krimu – više nego zabrinjavajuća

Merkelova se osvrnula i na situaciju u regionu, istakavši da je situacija u Belorusiji, na istoku Ukrajine, na Krimu i u drugim regionima brine.

„Ako pogledamo spoljne granice Evrope, biće nam jasno da su danas i mir i bezbednost, stabilnost i prosperitet nisu nešto što se podrazumeva. Situacija u Belorusiji, na istoku Ukrajine i na Krimu, u Pridnjestrovlju, Južnoj Osetiji, Abhaziji, Nagorno-Karabahu i, naravno, Siriji i Libiji je više nego zabrinjavajuća. U svim tim mestima vidimo da su ljudska prava i osnovna prava, uključujući slobodu govora i štampe, pod pritiskom i krše se“, istakla je kancelarka.

Kako je dodala, to su „centralne vrednosti u ustavnim demokratskim državama“, a njihova zloupotreba ukazuje na „nepoverenje u sam evropski projekat“.

Ona je naglasila da je, uprkos nesuglasicama, neophodno ostati u dijalogu sa Rusijom.

„U suštini, imamo veoma mnogo sukoba sa Rusijom koji, nažalost, komplikuju naše odnose. Ali ja sam i dalje osoba koja sve vreme govori: moramo da razgovaramo jedni s drugima“, istakla je Merkelova, dodajući da bi „trebalo da ostanu u dijalogu“.

Ona je naglasila da bi bilo pogrešno zatvoriti sve kanale dijaloga sa Rusijom.

Pročitajte još:

Komentar