Naučnici su ispitivali odgovor na šećer u krvi i druge indikatore kod 1.070 učesnika istraživanja u Velikoj Britaniji i SAD, koristeći podatke iz prehrambenog istraživačkog projekta „Predikt“.
Volonteri su jeli standardi doručak, nakon čega su mogli da biraju preostale obroke tokom ostatka dana, prateći proces gladi tri sata nakon doručka.
Tokom dvonedeljnog istraživanja, učesnici su stalno nosili merače glukoze u krvi i beležili šta i kada jedu svakog dana pomoću telefonske aplikacije, beležeći i novoe gladi koju osećaju između obroka.
Otkriveno je da su padovi nivoa glukoze u krvi, poznatiji kao „padovi šećera“, značajno povezani sa nivoom apetita i unosom energije, odnosno potrošnjom kalorija.
Učesnici sa velikim padovima šećera u krvi doživeli su porast apetita za devet odsto, pojeli su drugi dnevni obrok pola sata ranije i objavili ukupnu prosečnu potrošnju od 300 kalorija više tokom dana, nego oni koji nisu imali ove padove šećera.
Istraživanje pokazuje veliki potencijal za pomoć ljudima da razumeju i kontrolišu svoju težinu i dugoročno zdravlje, kaže autorka i genetska epidemiologškinja Ana Valdes sa Univerziteta u Notingemu.
„Mnogi ljudi se bore da smršaju i da zadrže optimalnu težinu, a samo nekoliko stotina dodatnih kalorija svakog dana može da dovede do nekoliko kilograma viška tokom godine“, dodaje ona.
„Sada smo pokazali da su padovi šećera bolji predskazatelj gladi i naknadnog unosa kalorija od skoka šećera u krvi nakon obroka, menjajući način na koji razmišljamo o odnosu između nivoa šećera u krvi i hrane koju jedemo“, kaže nutricionistkinja Sara Beri sa Kraljevskog koledža u Londonu, prenosi RT.