Tiodorović je tokom proteklih dana rekao da se epidemiološka situacija u Srbiji ne poboljšava dinamikom koju su u Štabu očekivali i da novi talas virusa korona može da se dogodi ukoliko se „previše opustimo“. Ipak, on smatra da će mere protiv virusa korona ostati iste tokom prvomajskih i uskršnjih praznika.
Jedina izmena biće, napomenuo je Tiodorović danas za Sputnjik, to što se učenici starijih razreda osnovnih škola i srednjih škola od ponedeljka 19. aprila vraćaju u klupe – jedan dan prisustvuju nastavi uživo, a drugi preko interneta.
Šta nas čeka za Uskrs i Prvi maj
Tiodorović ističe da će i uz vakcinaciju rizik od zaražavanja u narednom periodu biti veći iz tri razloga. Prvi su ljudi koji ne znaju da su bolesni jer ne žele da se testiraju, drugi su oni koji će iz rizičnih inostranih područja doći u Srbiju za praznike, a treći je lepo vreme.
„Kad se pojavi cifra od dve, dve i po hiljade, pa to deluje dosta dobro u odnosu na onih četiri, pet hiljada, to ipak ne znači da je to potpuno sigurna situacija. Moramo biti vrlo oprezni. Ovo je trenutak kada treba pokazati ne samo disciplinu u poštovanju mera, nego i uzdržanost u njihovom popuštanju. Ako to uspemo da uradimo, da smanjimo broj novoobolelih tako da na dnevnom nivou bude dijagnostikovano ispod hiljadu pozitivnih, onda možemo da kažemo da imamo poboljšanje. Zato sam i rekao da dinamika poboljšanja nije takva da bi trebalo očekivati da bismo mogli da za praznik popustimo mere tako da, na primer, zatvoreni delovi kafića i restorana mogu da rade“, pojašnjava Tiodorović.
Zbog toga svi treba da poštuju mere, izričit je on, jer će tok epidemiološke situacije u Srbiji umnogome da zavisi od toga da li su ih se ljudi pridržavali tokom praznika.
„Nošenje maski u zatvorenom prostoru je obavezno. Drugo, mora da se razmišlja o fizičkoj distanci. Metar i po, dva fizičke distance mora da postoji. Kada ste bliže, kada priđete, razgovarate s nekim, hoćete nešto da vidite izbliza, stavite masku. Ograničenje okupljanja na pet osoba će ostati i dalje. Normalno, to se ne odnosi na porodice“, napominje Tiodorović.
Ne ponavljati greške iz februara
On je podsetio da su mere do sada popuštane tri puta, uprkos protivljenju medicinskog dela Kriznog štaba, i da je to dalo loše rezultate, pogotovo tokom februara, u vreme Sretenja.
„To nam je dalo vrlo ozbiljan skok novozaraženih, čak se može reći jednak, a u nekim sredinama i veći nego što je bio u novembru i decembru. Dajte da to sada izbegnemo. To je cilj. Ako se budemo ponašali opušteno za ove velike praznike, Uskrs i Prvi maj, kažu da će biti četiri, pet spojenih slobodnih dana, to može da izazove ozbiljne probleme. Zašto bismo ponavljali grešku? Pametni i racionalni već posle prve greške preduzimaju određene mere. Takvi teže da ne ponove grešku. Prema tome, hajde da to uradimo i ovog puta da bismo mogli lepše i normalnije da živimo u junu, julu, letnjem periodu, kada bismo mogli da sve blagodeti života barem približimo onome što smo nekad imali“, poručuje Tiodorović.
Ako se ljudi ipak „opuste“, dodaje naš sagovornik, u roku od dve nedelje nakon praznika može se očekivati porast novozaraženih.
Vakcinacija – ključna
Tiodorović je podvukao da je vakcinacija ključna za „obuzdavanje“ epidemije.
„Mislim da su svi svesni, i oni koji nisu lekari, da će vakcinacija moći da obezbedi ono što ovoga trenutka imaju, na primer, Izrael ili Malta. Velika Britanija ulazi u broj onih zemalja koje su vakcinacijom uspele da obezbede minimum i stvore imunitet bar približan kolektivnom. Ako uspemo da, kao Izrael, pređemo 70, 80 odsto, mi smo završili posao. Ali, nama je dovoljno da bude i 60, 70 odsto kolektivnog imuniteta. Neka u tom broju bude vakcinisanih makar tri i po miliona, onda imamo šanse da stanemo na ’zelenu granu‘ i budemo sigurni u dalju prognozu ove bolesti“, istakao je Tiodorović.
On se osvrnuo i na ljude koji su oboleli posle primanja prve doze vakcine, kao i na zaraženu decu:
„Ako su neki ljudi oboleli posle prve doze, oni mnogo lakše prolaze kroz ukupnu situaciju. Govorim o ljudima koji nemaju teške hronične bolesti. To je ipak izuzetak od pravila. Zato nam se dešava ovo s malom decom. Mala deca su izuzetno retko zastupljena, ali je vrlo jasno zašto trenutno imamo ovo u bolnicama u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. To su deca koja inače imaju opterećenje u svom zdravlju. To je izuzetno mali broj u odnosu na ukupnu dečju populaciju“, objašnjava Tiodorović.
Tiodorović je napomenuo i da davanje vakcina zemljama u regionu nije puko prikupljanje političkih poena, već i pokušaj da se pomogne našoj okolini, koja takođe treba da bude bar delimično zaštićena kako bi i naša zemlja bila sigurna.
Podsetimo, sadašnje mere koje se odnose na uslužne delatnosti podrazumevaju da:
- tržni centri u zatvorenom i na otvorenom mogu da rade od 6 do 22 sata (ugostiteljski objekti unutar njih mogu da vrše samo šaltersku prodaju);
- ostale uslužne delatnosti, među kojima su i ugostiteljski objekti s baštama, mogu da rade do 22 sata bez žive muzike (oni koji nemaju baštu ne smeju da rade);
- apoteke, benzinske pumpe, dostave hrane i ordinacije i laoboratorije iz oblastimedicine, stomatologije i veterine mogu da rade neograničeno.
Saznajte: Kakve posledice je pandemija virusa korona ostavila na populaciju u Srbiji