Naime, tim naših naučnika, okupljenih u projektu „LEAPSyn-SCI“, koji u okviru programa „Promis“ finansira Fond za nauku, ima za cilj da, pomoću LEA proteina akumuliranih u listovima ramonde tokom suše, smanji agregaciju-sinukleina, što se smatra jednim od početnih koraka razvoja neurodegenerativnih oboljenja, i na taj način promoviše razvoj potpuno novih strategija za lečenje Parkinsonove bolesti.
Prvi put će biti proizvedeni LEA proteini iz srpske ramonde.
Rukovodilac istraživanja dr Marija Vidović, sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, izjavila je za „Novosti“ da se projekat zasniva na fenomenu biljaka vaskrsnica, da prežive duge periode bez vode i da se nakon zalivanja iz suvog stanja ponovo vrate u život.
„Malo je organizama koji mogu preživeti nedostatak vode, jer dehidracija narušava strukturu proteina i lipida, što dovodi do gubitka integriteta i funkcije ćelija“, rekla je dr Marija Vidović.
Ona je ukazala da se proteini zastupljeni u kasnoj embriogenezi, takozvani LEA proteini, pojačano proizvode u listovima biljaka vaskrsnica, kakva je i naša endemična srpska ramonda i sprečavaju agregiranje važnih proteina i gubitak njihove funkcije.
Uprkos značajnim ulaganjima proteklih decenija na globalnom nivou, uzrok nastanka ove bolesti još nije u potpunosti razjašnjen i leka za nju nema, dodala je Vidovićeva. Postojeći terapijski pristupi se uglavnom odnose na ublažavanje posledica i lečenje simptoma. Trenutne strategije za razvoj lekova su zasnovane ili na pronalaženju malih molekula koji bi mogli da utiču na agregiranje — sinukleina ili na imunoterapiji i autofagiji proteinskih agregata.
„Pristup koji koristi LEAPSyn-SCI projekat je zaista inovativan i otvara novu dimenziju u razvijanju terapeutskih pristupa za dizajniranje terapije protiv Parkinsonove bolesti“, istakla je dr Marija Vidović.
Prema njenim rečima, LEA proteini iz određenih organizama, sposobnih da prežive periode bez vode su već proizvedeni biotehnološkim metodama. Arabidopsis thaliana je prva biljka sa sekvenciranim genomom, koja je postala model za ispitivanja različitih biljnih funkcija. Međutim, još uvek nije proizveden biljni LEA protein, za koji je pokazano da se pojačano proizvodi tokom dehidracije. Mi po prvi put proizvodimo LEA proteine iz srpske ramonde.
Vidovićeva naglašava da je potencijal LEA proteina da spreči agregaciju alfa sinukleina potpuno neistražen i prvi put predložen projektom srpskih naučnika. Zato je potrebno da se najpre ispita interakcija ova dva proteina, pod zadatim eksperimentalnim uslovima.
Po završetku ove faze, koja ujedno predstavlja i ispunjenje glavnog cilja projekta, otvoriće se mogućnost za testiranje na veštačkim sistemima i kulturama ćelija. Nakon potvrde uspešnosti ovog koraka, u saradnji sa neurofiziolozima i lekarima, biće predložen razvoj novih strategija za lečenje obolelih od Parkinsonove bolesti.
„Naš tim je do sada definisao sekvence gena koji kodiraju LEA proteine iz ramonde“, naglasila je ona i dodala da su naši naučnici na pragu da integrišu ulogu ovih LEA proteina u ukupan zaštitni odgovor ramonde na dehidraciju.
Ime ponela po kraljici Nataliji
Ova biljka, nadaleko poznata po svojoj lepoti, dobila je ime po kraljici Nataliji, supruzi kralja Milana Obrenovića. Pošto je kralj voleo da boravi u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije, s kraljem i kraljicom uvek je putovao i dr Sava Petrović, dvorski lekar. Šetajući okolinom Niša, uočio je još jednu vrstu ove biljke i dao joj ime niška ramonda. Međutim, očaran kraljičinom lepotom, dvorski lekar promenio je cvetu ime u Natalijina ramonda.
Iako je biljku otkrio dr Sava Petrović 1884. godine, u botaniku i literaturu je prvi uveo Josif Pančić.
Raste samo u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj, ugrožena je vrsta zaštićena. Narod je zove i vaskršnjim cvetom, jer i kad je osušena oživi, a cveta baš za Vaskrs.
U Srbiji 14.000 pacijenata
Parkinsonova bolest, nakon Alchajmerove, drugi je najčešći i neizlečivi neurodegenerativni poremećaj, ukazala je Marija Vidović.
Procenjuje se da je u svetu trenutno više od 10 miliona obolelih, dok je u Srbiji, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje u 2019. godini, registrovano oko 14.000 pacijenata sa ovom dijagnozom.
„Za Parkinsonovu bolest karakterističan je smanjen broj moždanih ćelija koje proizvode dopamin, neurotransmiter koji ima značajnu ulogu u regulisanju finih pokreta, što dovodi do usporenog kretanja, premora i otežanog održavanja ravnoteže“, navela je ona.
Razlog smanjenog broja ovih ćelija jeste njihovo odumiranje usled progresivnog nagomilavanja agregiranih jedinica proteina alfa-sinukleina u fibrile, tzv. Levijeva tela. Procesi koji pokreću agregaciju alfa-sinukleina još uvek nisu u potpunosti poznati.