Predsednik SAD Džo Bajden pozvao je ruskog lidera Vladimira Putina i predložio mu da narednih meseci održe sastanak u trećoj državi. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je preuranjeno da se govori o ovom sastanku u smislu konkretnih detalja, dok je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila da Rusija želi da gradi odnose sa Sjedinjenim Državama na obostrano korisnoj osnovi.
Bajdenov poziv Putinu – nada za dijalog
Politikolog Dmitrij Jevstafjev komentariše da Bajdenov poziv, pre svega, govori o tome da je rusko rukovodstvo uspelo da političkim i vojnim sredstvima ubedi američku administraciju da odustane od dalje eskalacije na istoku Ukrajine.
„Ovaj poziv ukazuje na to da su Sjedinjene Države spremne da smire svoje satelite na postsovjetskom prostoru, kako bi se isključila mogućnost destabilizacije situacije od strane trećih sila. Međutim, situacija ima drugi, možda i važniji aspekt. U američkoj administraciji postoji određeni broj uračunljivih ljudi koji razumeju cenu moguće rusko-američke konfrontacije i koji neće dozvoliti da geopolitički patuljci izazovu sukob dve velesile. A ovo je najvažnije, jer omogućava da se u sledećoj fazi pređe na konstruktivniji dijalog sa Vašingtonom na osnovu međusobnog obuzdavanja“, istakao je Jevstafjev.
Pokušaj smanjivanja tenzija u Ukrajini
Ruski politikolog Malek Dudakov je sugerisao da će sastanak dva lidera imati povoljniju informativnu pozadinu od rusko-američkog samita u julu 2018. godine u Helsinkiju. Po njegovom mišljenju, Bajden se nada deeskalaciji situacije u Ukrajini.
„Sasvim je realno održati samit. Međutim, on naravno neće rešiti sve protivrečnosti, ali to je barem način da se smanji trenutno sukobljavanje i generalno tenzije između dve zemlje. Niko neće optužiti Bajdena da je popustio pod pritiskom Rusije, kao što su prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa optužili 2018. godine za vođenje proruske politike. Suprotno tome, verujem da će mnogi glavni mediji na Zapadu reći da je predlog za održavanje ličnog sastanka sasvim razuman potez, da je Bajden pokazao uravnotežen stav i počeo sa smanjivanjem tenzija“, istakao je Dudakov.
SAD ne mogu na dva fronta
Vladimir Vasiljev sa Instututa za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka smatra da ovaj poziv treba sagledati u širem kontekstu američke spoljne politike, jer, po njegovom mišljenju, Bajdenov predlog ukazuje na to da vladajuća elita u Sjedinjenim Državama postaje svesna da ne može igrati na dva fronta, i protiv Kine, i protiv Rusije.
„SAD su jasno stavile do znanja svima da je glavna linija konfrontacije sa Kinom, a ista politika se vodi i prema Rusiji. Međutim, čineći to Zapad je, hteo – ne hteo, doprineo političkom, ekonomskom i vojnom zbližavanju Rusije i Kine tokom poslednje četiri godine. Ovim pozivom Amerika pokazuje da shvata da ne može izdržati konfrontaciju na dva fronta. Zbog toga, posle grubih izjava Sjedinjenih Država, Amerikancima je jasno da je neophodno promeniti pristup u odnosima sa Rusijom i Kinom“, naglasio je Vasiljev.
Vasiljev smatra da se poziv Bajdena može čak shvatiti kao neka vrsta izvinjenja zbog Bajdenove martovske izjave o Putinu, ali ističe da je rano za prognoze šta će se desiti nakon poziva.
„Teško je reći šta će se dogoditi nakon ovoga, jer istočnoevropski manevri NATO-a počinju početkom juna, pitanje koncentracije ukrajinskih trupa na liniji dodira sa DNR ne nestaje, tako da situacija još uvek ne daje odgovor na pitanje da li će uopšte doći do zbližavanja i održavanja sastanka dva lidera“, zaključio je Vasiljev.
Ruski senator Aleksej Puškov posavetovao je američkom predsedniku da ne bude u zabludi da je on učinio veliki poklon Rusiji predlogom za sastanak s Putinom. Kako objašnjava, Bajden je time samo potvrdio značaj saradnje s Rusijom na međunarodnoj areni, te da SAD ne mogu bez dijaloga s Rusijom i Kinom. A ako misli da taj dijalog vodi s pozicije sile, kako vole da kažu u Vašingtonu, onda je to treća zabluda od koje će morati da odustane, poručio je Puškov.