Tokom marta Republičkom geodetskom zavodu je dostavljeno 14.458 ugovora o prometu nepokretnosti i to je za 23,9 odsto više u odnosu na februar 2021. godine, kao i za 93,9 odsto više u odnosu na mart prethodne godine, navodi se u saopštenju.
Obim prometa tokom marta 2021. godine, u odnosu na februar i kako se dodaje bio je veći za 27,5 odsto na nivou cele zemlje.
Najveće povećanje u obimu prometa u odnosu na februar bilo je u Beogradu za 37,1 odsto, u Nišu je bilo veće za 34,2 odsto, u Novom Sadu za 20,4 odsto, dok je u Kragujevcu zabeleženo smanjenje od 3,5 odsto, prenosi portal Kamatica.
U 84 odsto realizovanih prometa, kako je naglašeno, dominantan način plaćanja u prometu nepokretnosti bila je gotovina.
U martu se povećala i kupovina stanova pomoću kredita, za 2 odsto u odnosu na prethodni mesec, a količina novca na tržištu nepokretnosti u martu je iznosila oko 567,1 miliona evra.
Beograd je u tome imao najveći udeo od 54,3 odsto, Vojvodina od 24,8 odsto, Šumadija i Zapadna Srbija su imale 15,4 odsto udela, a Južna i Istočna Srbija svega 5,5 odsto udela.
Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u odnosu na isti mesec 2020. godine bio je veći za 91 odsto.
U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za 22,5 odsto, šuma za 27,1 odsto, građevinskog zemljišta za 25,5 odsto i poljoprivrednog zemljišta za 18,5 odsto.
Najveće povećanje, veće od četvorostrukog, imao je promet objekata za posebne namene, promet vikendica je porastao za 68,3 odsto, a poljoprivrednih objekata za 50 odsto.
Promet stambenih objekata u martu bio veći za 28,3 odsto, u odnosu na februar.
U odnosu na prethodni mesec obim prometa poslovnih objekata smanjen je za 5,6 odsto, dok je promet stanova bio veći za 37,8 odsto.
Pročitajte još:
- Šta nedostaje senzacionalnoj vesti da je Beograd četvrti najskuplji grad u Evropi po ceni stanova
- Niču nekretnine na planinama: „Cene kvadrata na Kopaniku ‘nenormalne’, Zlatibor izgleda kao Žarkovo“