Na najvećoj ruskoj izložbi prehrambene industrije „Prodekspo“ u Moskvi ruska distributerska kompanija „Azija grupa“ predstavila je proizvode srpskih proizvođača „Štarka“, „Baninija“ i „Jafe“, a istovremeno najavljuje i izvoz ruskih proizvoda u Srbiju.
Na štandu „Azija grupe“ izloženi su srpski slatkiši i slane grickalice, kao što su krem-bananice, „smoki“, „mančmelou“, štapići „trik“, „jafa“ keks, keks „domaćica“ i drugi i već su sklopljeni ugovori da neki od ovih srpskih proizvoda uđu u ruske maloprodajne lance prodavnica, kao što je „Pjetoročka“.
Veljko Grujić, partner „Azija grupe“, kaže za Sputnjik da su srpski proizvodi iz ovog segmenta veoma traženi na ruskom tržištu i veoma konkurenti, čak i u odnosu na slične zapadne proizvode.
„Mi smo jedna od retkih kompanija koja je uspela da se sama razvije, bez ičije pomoći. Stavili smo akcenat na proizvode koje Rusi zovu „sneki“, odnosno na flipseve. „Smoki“ je nešto što je vrlo interesantno, a svi bi voleli da probaju nešto što je autentično, srpsko. Potpisali smo ugovor sa H5, najvećom maloprodajnom kompanijom u Rusiji, koja je oduševljena našim proizvodima“, kaže Grujić.
H5 je kompanija koja upravlja lancima prehrambenih prodavnica, kao što su „Pjetoročka“, „Perekrjostok“, „Karuselj“ i „Čižik“, veoma popularnih u Rusiji.
„Takođe, počeli smo da razvijamo i brend „Jafa“, kao i druge srpske brendove. Bilo je mnogo pokušaja naših ljudi koji su hteli da nešto postignu na ruskom tržištu, ali se sve svodilo na pogrešan pristup tržitu, na nerazumevanje kako uopšte Rusi funkcionišu. Ja sam 30 godina u Rusiji, a naši partneri su izuzetno kvalifikovani i poznaju ovo tržište, imaju potpisane ugovore sa svim tržnim lancima i to je naša prednost. To je posao koji traje 24 sata, nemamo ni subotu, ni nedelju. Fokusirani smo na rezultat i uspehe“, ističe Grujić.
Grujić dodaje da su zahvaljujući jedinstvenom, preferencijalnom trgovinskom sporazumu sa Ruskom Federacijom i bescarinskom izvozu srpski proizvodi u startu konkurentniji u odnosu na druge, uvozne proizvode.
„Rusi nisu očekivali tako visok kvalitet i lep dizajn naših proizvoda. Uspešno se nosimo sa konkurentima sa zapadnog tržišta, od kojih nismo ništa lošiji. Recimo, proizvodi fabrike „Jafa“ iz Crvenke su prirodni, bez palminog ulja... Pored kvaliteta, konkrenti smo po ceni i zbog sporazuma koji imamo sa Rusijom i to je ključ uspeha“, ističe Grujić.
On ističe da je konkurencija na ruskom tržištu „velika i jaka“, ali da srpski proizvođači imaju velike prednosti i zato što Rusija i Srbija imaju, kako kaže, bratski odnos. Takođe, on ocenjuje kao veoma dobro i što Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, a Rusi i to cene.
„Najbolji pokazatelj tog bratstva i jedinstva je to što možemo da međusobno plasiramo proizvode na dva tržišta – Rusi na naše, a mi na njihovo“, dodao je Grujić.
Govoreći o veličini ruskog tržišta, Grujić navodi primer da je kompanija H5 naručila 12 kamiona „smokija fan miks“ i to samo za probu. Taj proizvod, koji se u Srbiji pokazao kao sezonski, biće podeljen radnjama u Rusiji kako bi ga isprobali, a zatim će uslediti porudžbine.
„Taj „smoki fan miks“ će doći do određenih prodavnica u centralnoj Rusiji, gde će svaka radnja dobiti bukvalno po 5-6 kesica. Potom će uslediti narudžbina većih količina i snabedavanje tih radnji. Dakle, 12 kamiona se uvozi samo za probu. To govori o obimu, veličini ovog tržišta. Uvek je fokus na klasičnom „smokiju“, koji ide bolje i daleko se više prodaje“, kaže Grujić.
Njegov partner Roman Mešerjakov, generalni direktor „Azija grupe“, najavljuje i izvoz ruskih proizvoda na srpsko tržište.
„Jedan od naših zadataka je da obezbedimo logistiku izvoza iz Rusije u Srbije. Najskuplji je transport tj. prevoz robe iz Srbije u Rusiju. Jedan kamion košta 4.000 evra. Zbog toga, mi sada razmatramo nekoliko grupa proizvoda da bismo mogli da taj isti kamion vratimo u Srbiju sa ruskom robom. Pre svega, razmatramo poljoprivredne proizvode koji u Rusiji nisu tradicionalno skupi, a imaju visok kvalitet. U opciji su, naprimer, suncokretovo ulje, razni proizvodi od pšenice, prirodni vitamini iz Sibira... Osnovni zadatak je da izvezemo neki ruski brend u Srbiju kako bismo mogli da se ponosimo tim ruskim brendom u Srbiji, isto onako kako se ponosimo i srpskim brendovima u Rusiji“, kaže Mešerjakov.
On dodaje da je akcenat na prirodnim proizvodima iz Sibira i Dalekog istoka, koji zbog klimatskih uslova u Srbiji ne mogu da se proizvode, a veoma su, kako kaže, zdravi i ukusni.
Ruske čokolade i konditorske proizvode za sada ne razmatraju, jer smatra da ne bi bili konkurenti na srpskom tržištu.
„Ukusi Srba i Rusa su slični, pa u Srbiji ima dosta fabrika koje imaju proizvode slične ruskim, i obrnuto. Konkretno, kada smo gledali „Jafine“ proizvode videli smo da 90 odsto asortimana proizvode stotine fabrika u Rusiji. Zato nam je teško da konkurišemo srpskim proizvođačima, koji takođe kvalitetno rade. Dakle, što se tiče slatkiša to nije prioritet za izvoz u Srbiju“, kaže Mešerjakov.
Na pitanje koji mu je omiljeni srpski proizvod, Mešerjakov kaže da je to „smoki“.
„To je veoma jedinstven proizvod. U Rusiji, u sovjetsko doba, postojali su kukuruzni štapići, ali su bili slatki. Mi smo navikli na njih. Međutim, u Rusiji se do sad nisu dosetili da, osim slatkih, naprave neki drugi ukus, dok „Štark“, fabrika koja radi već decenijama, pravi nešto jedinstveno – te iste ruske kukuruzne štapiće, ali sa ukusom kikirikija. Za ruskog čoveka je to, u neku ruku, poznat proizvod, ali ne u potpunosti, jer je sasvim drugačijeg ukusa. I na to stavljamo akcenat“, rekao je Mešerjakov.
Na 28. sajmu "Prodekspo" u Moskvi, u okviru Nacionalnog paviljona Srbije, proizvodne programe i izvozne kapacitete predstavljaju i naše vodeće kompanije Mlekara Šabac, Mlekara Ub, Imlek, Karneks, Industrija mesa Topola, Masli, Zlatiborac, Itn Group, Master fruits, Mambikom Agrar i Miraks Agrar.
„Prodekspo“ je jedna od najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u okviru koje se organizuju poslovni susreti proizvođača i izvoznika, kao i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca, a već ima najava da će srpske kompanije potpisati niz novih ugovora sa ruskim partnerima.
Ove godine na sajmu učestvuje više od 1.500 kompanija iz 42 zemlje sveta: Srbije, Italije, Španije, Belgije, Turske, Azerbejdžana i dr. Izložba se održava u svim paviljonima „Ekpocentra“, na 85 hiljada kvadratnih metara, što ovaj sajam svrstava u najveće izložbe prehrambene industrije ne samo u Rusiji, nego i u Istočnoj Evropi. Svake godine ga poseti preko 70 hiljada ljudi.