Posle sedam meseci iskopavanja, arheološki tim koji je predvodiuo dr Zahi Havas, otkrio je delove grada starog tri milenijuma.
Nakit nađen na mestu iskopavanja, zajedno sa posuđem, amajlijama u obliku skarabeja, te opeka sa pečatom Amenhotepa trećeg, pokazuju da se radi o gradu iz vremena devetog kralja 18. dinastije, koji je vladao Egiptom od 1353. do 1291. godine pre nove ere.
Gradom je, zajedno sa Amenhotepom trećim, vladao i njegov sin Ehnaton, koji ga je napustio kada je preuzeo egipatski tron.
Arheolog Havas nazvao je ovo otkriće „uzdizanjem Atona“, budući da je Ehnatonovo ime na staroegipatskom značilo „sluga Atonov“. Ehnaton je proglasio veru u jednog boga Atona, koji je tako zamenio mnogobožački panteon na čijem čelu je bio Amon. Inače, Ehnaton se pre toga zvao kao i njegov otac Amenhotep, što je značilo „Amon je zadovoljan“. Znak boga Atona bio je Sunčev disk, a Sunce nije bilo obožavano kao božanstvo, već kao simbol božanske energije. Time je Ehnaton postavio korene za kasnije monoteističke religije.
Egipatsko ministarstvo navodi da je otkriveni grad u svoje vreme bio „najveće administrativno i industrijsko naselje na zapadnoj obali Luksora“.
Južni deo ovog grada bio je centar zanatske proizvodnje, dok je severni bio administrativni i stambeni, a u njemu su nađene i kuće čiji su zidovi visoki i do tri metra.
„Otkriven je grad u dobrom i sačuvanom stanju, sa gotovo kompletnim zidovima i prostorijama u kojima su alati za svakodnevni život“, navodi egipatsko ministarstvo.
Betsi Brajan, profesorka egipatske umetnosti i arheologije na Džons Hopkins univerzitetu, rekla je Ej-Bi-Si-ju da se radi o drugom najvećem otkriću, posle otkrivanja grobnice faraona Tutankamona.
Inače, ovo je druga važna vest iz Egipta u poslednje vreme kada je arheologija u pitanju. Nedavno su mumije Amenhotepa trećeg, njegove žene kraljice Tij i 20 drugih kraljevskih mumija premeštene u novi Nacionalni muzej egipatske civilizacije tokom svečanosti poznate kao „Zlatna parada faraona“.
Premeštanje kraljevskih mumija izazvalo je kod pojedinih Egipćana i strah od skrnavljenja i „buđenja prokletstva faraona“ o kojima se govori još od prvih arheoloških istraživanja. Kako navodi Ej-Bi-Si, iako je to prokletstvo samo mit, mnogi u Egiptu sa njim povezuju niz negativnih događaja u toj zemlji, kao što je blokada Sueckog kanala, sudar vozova u kom su poginule 32 osobe, a više desetina povređeno, požar u fabrici tekstila u kom je poginulo 20 ljudi, rušenje zgrade u kom je život izgubilo 18 ljudi.
Pročitajte još: