Stvar je zakuvao projekat kanala „Istanbul“ koji je na turskoj teritoriji i Turska će se pitati kako će se tim kanalom, koji takođe treba da premosti saobraćaj kroz Bosfor i Dardanele, odvijati saobraćaj.
Erdogan i admirali se zaigrali na Bosforu
Ukoliko bi saobraćaj kroz kanal „Istanbul“ bio bez ikakvih ograničenja potencijalno bi predstavljao opasnost za bezbednost crnomorskog regiona, jer bi, pored trgovačkih brodova, tankera, tim putem u Crno more mogli da ulaze vojni brodovi bilo koje zemlje.
Time bi bila narušena ravnoteža koja je uspostavljena Konvencijom iz Montrea kojom se reguliše ulazak vojnih brodova kroz Bosfor.
Kanal „Istanbul“ koji bi, kako se najavljuje, trebalo da bude izgrađen u narednih šest godina, paralelno sa Bosforskim moreuzom, povezivao bi Mramorno more sa Crnim.
Zamešateljstvo je izazvao predsednik turskog parlamenta Mustafa Šentop koji je izjavio da se ne može isključiti istupanje Turske iz Konvencije iz Montrea, što je izazvalo žestoka reagovanja, pogotovo u vojnim strukturama.
Odmah su se pismom oglasila 104 admirala u penziji koji smatraju neprihvatljivom reviziju Konvencije iz Montrea koja je obnovila suvereno pravo Turske na Bosfor i Dardanele i uredila način plovidbe kroz moreuz.
To je već bio signal za oglašavanje predsednika države Redžepa Tajipa Erdogana koji je osudio pismo admirala i uztvrdio da Turska „trenutno niti pokušava, niti ima nameru da napusti sporazum iz Montrea. Dodao je da je Ankara svesna benefita tog sporazuma i da mu ostaje privržena, ali da će razmatrati svako bolje rešenje u budućnosti.
Dobar poznavalac prilika u Turskoj, nekadašnji dopisnik Tanjuga iz te zemlje, Vojislav Lalić uveren je da slučaj Montre u koji su se uključila i 104 admirala nije slučajan i da Erdoganu, pre svega, treba da posluži za unutrašnju upotrebu.
Šta sve reguliše Konvencija iz Montrea
On podseća da je Konvenciju iz Montrea, posle dugih pregovora jula 1936. godine desetak zemalja, među kojima je i Jugoslavija i tadašnji Sovjetski savez, kojom se reguliše prolaz brodova kroz Bosfor i Dardanele. Posle velikih polemika ko treba da kontroliše proloz brodova to je, ipak prepušteno Turskoj.
Prema toj konvenciji prolaz civilnih brodova u vreme mira je slobodan, kao i vojnih koji pripadaju zemljama koje izlaze na Crno More, s tim što moraju da najave prolaz većih brodova kako ne bi dopšlo do zastoja. Kada su u pitanju vojni brodovi zemalja koje nisu iz tog regiona prolazak brodva je ograničen i oni moraju da budu prijavljeni.
„Više od 100 admirala, među kojima su i poznata vojna imena u Turskoj potpisali su deklaraciju u kojoj pozivaju Erdogana i vladu da se ne igraju sa sudbinom zemlje, da na istupanje iz Konvencije iz Montrea ne bi ostale mirne ni druge zemlje, pogotovo one u susedstvu koje moraju da koriste prolaz kroz Bosfor i Dardanele“, objašnjava Lalić.
Ne čudi reakcija Ankare
Istupanjem Turske iz Konvencije bi, po njegovoj oceni, izazvalo žestoke reakcije kojih sada na najavu takve mogućnosti nema. To dodatno svedoči da se ovo sada sagledava kao pitanje za unutrašnju upotrebu.
„Doduše, kada su videli reagovanje njihovih oficira, i u Turskoj je rečeno da to pitanje istupanja iz Konvencije iz Montrea nije na dnevnom redu. Da li će se ono naći na dnevnom redu kada se završi iskopavanje kanala Istanbul, to se ne bi moglo do kraja isključiti“, mišljenja je naš sagovornik.
Po njegovoj oceni, ne treba da čudi zašto je Ankara žestoko reagovala na potez admirala, koji se u pismu zalažu i za očuvanja aktuelnog ustava Turske pošto je Erdogan pozvao na izradu novog.
„Ova akcija usred noći nije prihvatljiva u zemlji u kojoj su bili vojni pučevi. Nijedan penzionisani vojnik ne može da se meša u politička pitanja. To nema veze sa slobodom govora”, odmah je reagovao Erdogan.
Iskustvo s vojni udarima
Turska je tu, kaže Lalić, jako osetljiva jer se to dešava na petogodišnjicu pokušaja državnog udara, koji se desio sredinom 2016. godine kada su pored imama Fetulaha Gulena koji je povlačio konce kao ideolog, glavnu ulogu odigrali penzionisani nekadašnji vioski oficiri. On podseća da Turska još progoni pristalice Gulena i još nije završila obračun sa onima koji su stali iza tog neuspelog džavnog udara koji je odneo 250 života.
„Posle deklaracije koju su potpisala 104 admirala, među kojima su i poznata vojna imena u Turskoj, javni tužilac u Ankari je pokrenuo istražni postupak protiv grupe tih oficira. U međuvremenu, privedeno je 10 admirala, a četvorici je rečeno da se jave, jer su očigledno u godinama kada ne mogu da dođu u sud. Istraga se vodi i kako zvaničnici kažu, oni se nadaju da će pravosudni organi taj slučaj rasvetlili i dovesti do kraja“, kaže sagovornik Sputnjika.
Ipak za unutrašnju upotrebu
On ukazuje na podatak da Turska ima iskustva sa vojnim udarima. Kao nosioci i branioci ideja sekularizma koje je zagovarao i utemeljio Mustafa Kemal Ataturk, oficiri su, podseća Lalić, pre poslednjeg neuspelog puča, četiri puta u poslednjih pola veka izvodili tenkove na ulice Ankare i Istanbula i oborili četiri vlade.
„U svakom slučaju mislim da se Turska sada neće usuditi da ide do kraja jer na izlazak iz Konvencije iz Montrea sigurno bi regovale mnoge zemlje u svetu i ne bi dozvolile Erdoganu da on drži svu kontrolu. On ionako ima problema oko razgraničenja u Sredozemnom moru i zbog toga se našao na velikom udaru i u Briselu i u Americi i izdvajanje iz Konvencije mu u ovom trenutku ne treba. Ovo je više za unutrašnju upotrebu, jer Erdogan već uveliko pokušava da sondira teren za predsedničke i parlamentarne izbore iako se oni održavaju sredinom 2023. godine“, zaključio je Lalić.