Zoran Milivojević, diplomata u penziji, tako komentariše za Sputnjik spekulacije albanskih medija da se priprema pariski susret Beograda i Prištine za jesen.
Dakle, kako kaže Milivojević, kosovski problem bi u slučaju uključivanja Moskve i Vašingtona bio vraćen na globalni plan i na platformu međunarodnog prava i Rezolucije 12 44, jer učešće Rusije samo to može da znači.
„Ujedno, to bi bila potvrda da je sazrelo uverenje da ovo pitanje ne može da se reši bez Rusije. Pritom, ne radi se ni o kakvom lobiranju Rusije da se bilo šta vrati pod okrilje UN-a, jer jednostavno Rusija je tu. Drugim rečima, činjenica je i sada da se ovo pitanje može rešiti samo na nivou SB UN,“ naglašava naš sagovornik.
Uključivanje Rusije u dijalog - povratak kosovskog pitanja u UN
Uključivanje Rusije bi značilo i promenu kod zapadnih centra, odnosno, to bi bio signal da su shvatili da se pitanje Kosova i Metohije ne može rešiti preko kolena.
„Prošlo je mnogo vremena i državnost Kosova nije se potvrdila, a pregovori kojima posreduje EU nisu dali rezultat i nisu bili uspešni. Jedino realno je da, ako žele ovo pitanje da reše, dođu na nivo gde je to jedino moguće, a to je uz učešće Rusije i uvažavanje pozicije Srbije ,“ objašnjava naš sagovornik.
Milivojević je saglasan da bi ovakav obrt bio veliko iznenađenje, ali ne misli da je pomenuti termin preuranjen, štaviše, veruje da je do toga trebalo i ranije da dođe s obzirom da 20 godina nema pomaka po ovom pitanju. Milivojević u ovoj priči ističe i ulogu Francuske.
Uloga Francuske i odsustvo Nemačke
Naš sagovornik kaže da nije neobično što se predsednik francuske Makron pojavljuje kao osoba koja učestvuje u ovome, a ne Nemačka i Angela Merkel, jer on ima ambicije da Francusku vrati na globalnu scenu posebno pošto je Velika Britanija izašla iz EU, a čekaju ga i izbori.
„Francuska ne želi da bude u senci Nemačke i nije isključeno da se Pariz pojavi i kao neki faktor u posredovanju ali na onim osnovama koje su realne, što bi dovelo do nekog rešenja uz učešće globalnih igrača na čelu sa Rusijom,“ objašnjava Milivojević.
Na pitanje, zašto nema Nemačke na eventualnom pariskom susretu, sagovornik Sputnjika objašnjava:
„Za konačno rešenje Nemačka nije ni potrebna, već SB UN. Nemačka može da učestvuje sa pozicije EU ali ako se traži rešenje na osnovu Rezolucije 12 44 SB onda su tu relevantne stalne članice. S druge strane, Nemačka ima tvrd stav i ne nudi kompromis, a ako se želi doći do kompromisa, stav Srbije mora da bude uvažen. Prema tome tu nema onih koji ne prihvataju real-politiku.“
Razlikovati pregovore od implementacije dogovora
Politikolog Dragomir Anđelković kaže da treba razlikovati pregovore od implementacije potencijalnog dogovora.
„Pregovori mogu da budu pod pokroviteljstvom EU ali implementacija je nemoguća bez Ujedinjenih nacija. Znači, kako kod bilo, Rusija i kad nije prisutna na pregovorima, ona donosi odluku na samom kraju, jer bez njene saglasnosti nema ni implementacije bilo kakvog dogovora,“ napominje Anđelković.
Naš sagovornik smatra da, ukoliko bi se Rusija zaista uključila u pregovore to bi bilo i funkcionalnije, jer je dobro da onaj od koga zavisi ishod bude deo i samog procesa.
„Za Srbiju je to takođe dobro jer bismo imali bolji tretman, pošto Rusija ima fer odnos sa nama. S toga mislim da je za nas to dobro rešenje, a sasvim je drugo pitanje da li je Zapad stvarno spreman na tako nešto jer do sada on nisu bili spremni da se dođe do bilo kakvog rešenja. Sve što su činili bilo je u funkciji sabotiranja procesa pregovora puštajući Albance da se ponašaju nekonstruktivno,“ primećuje Anđelković.
S druge strane, ako Zapad zaista pokaže spremnost da uključi i Rusiju, to bi značilo da su stvarno odlučili da dođu do nekog rešenja. To, dodaje naš sagovornik, ne bi moralo da znači i kraj pregovora koje vodi EU jer bi ona mogla da nastavi da vodi pregovore dok bi se Rusija i Amerika dodatno uključile.
Podsećanja radi, nezvaničnu vest o ovakvom formatu susreta u Parizu objavio je portal Albanijan post, napominjući da bi ovo bio drugi susret tzv premijera Kosova Aljbina Kurtija i srpskog predsednika Aleksandra Vučića posle berlinskih razgovora. Kako portal navodi, očekuje se da glavne teme u Parizu budu formiranje Zajednice srpskih opština i otkrivanje masovnih grobnica gde su sahranjeni Albanci.