Sećanje na strah koji je izobličio ljude
„Strah je izobličio ljude, štuke su zavijale svojim prodornim sirenama. Njihov lelek mešao se sa zvukom avionskih motora. ‘Beži’, kao da je govorio jednolični zvuk sirene od kojeg je čoveka hvatala jeza“ samo su neka od sećanja Beograđana koje su 6. aprila probudile sirena i zvuk bombi, a koje je ispred Doma Vojske oživeo glumac Nikola Rakočević. Ovaj igrokaz pred pripadnicima Vojske pratio je zvuk „štuke“ i zvanično najavio otvaranje izložbe posvećene Aprilskom ratu.
Izložba „April ’41.“ koja je nastala u saradnji Muzeja vazduhoplovstva, Vojnog muzeja, Vojnog arhiva i Medija centra „Odbrana” podseća kako je aprila 1941. na surov i nemilosrdan način, napadnuta jedna savremena, suverena evropska država, sa katastrofalnim posledicama po ljudske živote i sve njene tekovine. Autori izložbe su viši kustosi Vuk Obradović, Mirjana Novaković Munišević, Bojana Ilić i Darko Mladenović koji su priredili autentično svedočanstvo o sudbini našeg naroda tokom Aprilskog rata.
Tren kada su se bombe obrušule na usnuli Beograd
Ministar odbrane Nebojša Stefanović pozvao je sve na putovanje kroz vreme u znak sećanja na dan, momenat, sekund kada je u tadašnjoj Jugoslaviji izbio Drugi svetski rat.
„Teško je i zamisliti kako je izgledao taj 6. april 1941. godine kada se na usnuli Beograd, po naredbi Adolfa Hitlera, obrušilo stotine bombardera“, istakao je Stefanović i dodao da je naš odgovor bila borba do poslednjeg daha.
„Ljubav prema otadžbini snažno je vodila naše pilote u pružanju otpora neuporedivo snažnijem neprijatelju i oni su za slobodu dali ono najvrednije što su imali - svoje živote. Zato im dugujemo. Dugujemo da ne zaboravimo i njihove živote i herojska dela koja su učinili da bi branili našu zemlju“, rekao je Stefanović i naglasio da je današnja izložba mali doprinos pamćenju. Posvećena je dešavanjima, ličnim sudbinama, ali i nesalomivom duhu našeg naroda.
Bolje rat nego pakt
Kao reakciju na puč izveden 27. marta 1941. godine, Adolf Hitler je istog dana doneo odluku da likvidira Jugoslaviju kao državu. Nedeljno šestoaprilsko jutro probudilo je Beograd i Jugoslaviju zaglušujućim sirenama nemačkih bombardera. Višestruko nadmoćnijem neprijatelju, jugoslovenska vojska je pružila dostojan otpor.
„Za napad na Beograd pripremljena je 4. vazdušna flota, najveća formacija Hiterovog vazduhoplovstva na aerodromima u zemljama u okruženju. Grupisano je gotovo 2240 aviona za napad na Jugoslaviju, a posebno na Beograd kao glavni grad i Beograd koji će postati simbol stradanja u Drugom svetskom ratu“, kaže za Sputnjik jedna od autorki izložbe, kustoskinja Mirjana Novaković Munšević.
Izložba „April ’41.“ nastavlja započet proces rasvetljavanja dešavanja neposredno pre vojnog puča 27. marta, ratnih dejstava do kapitulacije jugoslovenske vojske 17. aprila i borbu jugoslovenske vojske van otadžbine nakon Aprilskog rata.
„Kad kažemo heroj skloni smo da upotrebimo reč i tamo gde joj nije bilo mesto. Ali za ljude koji su poletali 6. aprila nema druge reči osim heroji. Šesti lovački puk je branio Beograd, vazduhoplovstvo je branilo zemlju. Kada su poletali, niko od njih nije bio siguran da će se vratiti kući. Naprotiv, izvesnije je bilo da se neće vratiti. To su heroji. Svako od njih ko je poleteo bio je svesan da će u borbi poginuti“, tvrdi kustoskinja.
Heroji koji su branili otadžbinu
Na izložbi su prikazani raznovrsni predmeti, fotografije, dokumenta koji svedoče o težini sukoba, snazi volje naroda i sudbinama pojedinaca. Javnost je u prilici da vidi delove aviona na kojima su vođene borbe nad Beogradom i drugim mestima Jugoslavije, lične predmete jugoslovenskih pilota i drugih pripadnika jugoslovenske vojske koji su herojski branili svoju otadžbinu. Među njima nalazi se odelo i lični predmeti Miloša Žunjića, kapitena prve klase koji je predvodio odbranu prestonice. On je poleteo sa beogradskog aerodroma, suprotstavio se nemačkim lovcima, uspeo da obori jedan avion, ali i sam je bio oboren; iako je iskočio iz zapaljenog aviona, pad nije preživeo.
„Njegova sudbina je sudbina šestog aprila i bombardovanja Beograda, napada i odbrane. On je mlad kapetan koji je dao svoj život za obranu Srbije, zato je i postao simbol aprilskog rata“, smatra Novaković Manušević.
Artefakti naše istorije
Na izložbi su i neki od retko izlaganih primerka opreme kao što je motor Meseršmita 109 na kome je leteo najmlađi pilot Kraljevine, Milivoje Bošković, stradao 7. aprila, a čija je letelica pronađena tek 1955. godine.
Tu je i beležnica Radomira Lazarevića koji je leteo u bombarderskom puku...
„On je poginuo bombardujući aerodrom Mađarske odakle su poletali nemački avioni. On je oboren, a kao ratni trofej Mađari su izložili njegov avion na trgu. Ono što je od njega sačuvano jesu beležnica i olovka u kojoj je 6. aprila zabeleženo ’objava rata’. Sledećeg dana napisao je ’bombardovanje’ i to je poslednje što je napisao jer je tog dana i poginuo“, navodi kustoskinja.
Izložba će u galerijama Doma Vojske Srbije biti otvorena do 16. maja.