Za taj zločin niko u ovih 80 godina nije čak ni okrivljen, a kamoli optužen i procesuiran, podseća za Sputnjik istoričar Dejan Ristić.
Vatra gutala stoleća istorije sažeta u slova
O tragičnoj sudbini nacionalne biblioteke, stradale u šestoaprilskom bombardovanju 1941. godine, na potresan način svedoči i zapis Svetlane Velmar Janković, koji se i danas nalazi na mestu njenog postradanja.
„...Prvo je raznesen mir, a zatim je, na Kosančićevom vencu, zaplamtela Narodna biblioteka. Danima su goreli drevni pisani spomenici, stare i nove knjige, spisi i pisma, dokumenti i novine. Danima je plamen uništavao svedočanstvo o postojanju i trajanju jednog naroda. Danima je vatra gutala stoleća istorije, sažeta u slova. Plamen se najzad preobličio u žar, a žar u pepeo...“
Nekadašnji upravnik NBS, istoričar Dejan Ristić podseća da je zdanje na Kosančiću bilo jedina biblioteka koja je u Drugom svetskom ratu proglašena za vojni cilj.
„Njeno bombardovanje imalo je za cilj uništenje kompletnog istorijskog pamćenja našeg naroda, što se da razumeti iz konteksta nacističke ideologije i fenomena totalnog rata kojem su doprineli. On podrazumeva ne samo potrebu agresora da zagospodari nekom teritorijom, da oružano porazi i okupira svog protivnika i počne ekonomski i privredno da ga izrabljuje, već i da dovede do sistematskog uništenja materijalnih tragova istorijskog postojanja naroda na koji se atakuje. Fenomen totalnog rata podrazumeva fizičku eliminaciju jednog naroda kroz istrebljenje i trajno uklanjanje materijalnih tragova njegovog postojanja. Zato je Narodna biblioteka Srbije bila nacistički cilj“, objašnjava Ristić.
U zgradi na Kosančićevom vencu toga jutra, kako svedoče i izvori, bili su upravnik Dragoslav Ilić i njegovi poslužitelji koji su samoinicijativno pokušali da evakuišu ono što je najvrednije iz biblioteke. Tu su i dočekali prvi jutarnji napad.
„Znamo da je tadašnji upravnik, zajedno sa nekoliko poslužitelja — kako se to tada govorilo — bio toga jutra u Narodnoj biblioteci Srbije, budući da je plan za evakuaciju najvrednijih fondova bio obustavljen od strane jugoslovenske vlade još prvog aprila. Upravnik je pokušao da samoinicijativno iz zgrade evakuiše ono što je najvrednije. Uspeo je da obezbedi dva vojna kamiona i 10, 12 vojnika sa ciljem da im u nedelju, 6. aprila pre podne, preda najdragocenije fondove. Tako su upravnik i poslužitelji u Narodnoj biblioteci dočekali prvi jutarnji napad koji je delimično oštetio zdanje biblioteke, tu su dočekali i drugi razorni napad na ovaj deo grada, posle koga su otišli kućama, zbog brige za svoje.
Treći napad koji je usledio oko 16 časova i koji je bio potpuno koban, biblioteka je dočekala prazna i zaključana. Kada su komšije koje su živele u susednim zgradama primetili da zapaljive bombe padaju po mansardi biblioteke, pokušali su da provale u zgradu ne bi li ih ugasili. Međutim, ona je bila potpuno zamandaljena, navučene su bile rešetke, stavljeni katanci i oni fizički nisu mogli da prodru u unutrašnjost zdanja. Biblioteka je počela da gori od krova ka temelju; ta lomača od knjiga gorela je od 6. do 9. aprila“, podseća Dejan Ristić.
Zbornik žitija iz 14. veka jedini spasen
Sve ono što se nalazilo u zdanju nacionalne biblioteke bilo je potpuno uništeno. Jedino što je spaseno je ono što se nalazilo u pomoćnom magacinu u tadašnjoj Kosmajskoj ulici i jedna jedina srednjovekovna knjiga.
„Taj rukopis, ’Zbornik žitija taha monaha Marka‘ s kraja 14. veka nalazio se na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta, a pozajmio ga je akademik Ćorović. Zahvaljujući tome što je upravnik biblioteke dozvolio da se taj rukopis iznese, on je preživeo. I kada se krenulo krajem aprila 1941. godine u obnovu nacionalnog fonda, krenulo se od te jedne jedine knjige koja se danas čuva u trezoru Odeljenja za arheografiju NBS“, podseća nekadašnji upravnik NBS.
Ono što je posebno dragoceno i što je trajno i nepovratno uništeno, naglašava Ristić, jesu sve one bibliotečke jedinice koje su bile unikatnog karaktera: zbirka srpskih srednjovekovnih ćirilskih rukopisa, osmanska zbirka, lične biblioteke i legati velikana, kartografska zbirka, grafička, zbirka fotografija... Sve što je postojalo u jedinstvenom primerku.
Uništiti kulturni identitet
Da uništavanje kulturnih institucija znači uništavanje identitetskih ustanova kulture jednog naroda, potvrdio je tokom istrage i glavnokomandujući napada na Beograd, nemački general Ler. Međutim, u njegovu optužnicu nije uneto i uništenje Narodne biblioteke, zato što je uništavanje kulturnog nasleđa uspostavljeno kao ratni zločin tek nakon Drugog svetskog rata.
„General Ler je tokom istrage, između ostalog, pomenuo da je jedan od nemačkih vojnih ciljeva bila i Narodna biblioteka. Na pitanje naših iznenađenih istražitelja zbog čega je jedna ustanova kulture bila vojni cilj, on je izgovorio tu čuvenu rečenicu: ’Zbog toga što je ona čuvala kulturni identitet tog naroda‘. Setimo se da su mnogi kasniji agresori preuzeli tu matricu totalnog rata koju su uspostavili nacisti i da se ona koristi sve do naših dana. Tako su 1999. godine, kada je došlo do zločinačke NATO agresije na SRJ, jedan od bombardovanih ciljeva bili eksterni depoi Arhiva Jugoslavije. Cilj je isti: uništiti materijalne tragove postojanja države koja se napada.“
Ristić podseća da stručnjaci NBS već 80 godina rekonstruišu nacionalni bibliotečki fond koji je postojao do 6. aprila 1941, da su uspeli da rekonstruišu više od 96 odsto fonda, ali i da postoji i ono što nikada neće moći da rekonstruišu: unikatne bibliotečke jedinice koje su sagorele.
„To je tragedija za srpsku kulturu i srpski narod, ali i za evropsku kulturu i evropske narode. Zato što naš nacionalni fond koji se nalazio na Kosančićevom vencu nije obuhvatao isključivo građu srpske provinijencije, već i građu iz brojnih evropskih regija, čak i vanevropskih.“
Obnovimo, makar u inat
O današnjem izgledu mesta na kome se nalaze ostaci nacionalne biblioteke, Dejan Ristić kaže da je reč o rupi u zemlji, ali i u etici jednog naroda i društva:
„Nas niko nije sprečio da u prethodnih 80 godina ovaj lokalitet privedemo nameni, da on dobije i memorijalnu funkciju i da se NBS na njega vrati makar simbolično. Ovako, mi sledimo ono što su nacisti uradili. Oni su uništili nacionalni bibliotečki fond i sravnili sa zemljom ovu zgradu, a mi svojim nečinjenjem idemo tragom onoga što su oni želeli. U društvu i narodu koji drži do sebe i svog dostojanstva, zgrada NBS bi iz temelja odavno bila obnovljena. Makar u inat, ako ne iz nekih drugih razloga.“