Prema njegovim rečima, rezultati koje je Centralna izborna komisija saopštila na osnovu 80 posto prebrojanih glasačkih listića govore da je GERB Bojka Borisova na oko 26 odsto glasova, dok je novi, populistički pokret glumca i pevača Slavija Trifonova „Postoji takav narod“ na 18 procenata. Bugarska socijalistička partija ima 15 odsto, a liberalna partija Demokratska Bugarska je na 10 odsto glasova. Takođe, proturska partija „Pokret prava i slobode“ ima 9,6 procenata, dok je pokret bivše zaštitnice građana Maje Manolove dobio 4,9 odsto podrške glasača.
Glasovi iz protesta - pobednici izbora
„Ovih šest lista ulaze u novi bugarski parlament, a pravi pobednici ovih izbora su protestni pokreti i partije protiv vlade koje su predvodili upravo Slavi Trifonov i Hristo Ivanov, predsednik „Demokratske Bugarske“ i bivši ministar pravde, koji je nezadovoljan vladom Borisova još 2015. godine izašao iz nje i od tada se prema premijeru odnosio sa pozicije krajnje opozicije. Tu je naravno i Maja Manolova koja je nakon sjajne kampanje na lokalnim izborima u Sofiji na kojima je umalo pobedila, uspela da na teritoriji čitave Bugarske proširi svoj uticaj. Međutim, to ne znači da će ove partije i pokreti i formirati vlast, s obzirom na to da im je za to potrebna podrška socijalista“; objašnjava Todić.
Kako kaže, socijalisti, glavna opoziciona partija su, kao i vodeća stranka GERB doživeli poraz, možda u još značajnoj meri jer su sa 28 posto iz 2017. godine pali na svega 15 posto, što se posebno vidi u njihovom uporištu, zapadnom i severozapadnom delu Bugarske gde je njihov rezultat gotovo prepolovljen.
„Postoji velika opasnost za poziciju predsednice bugarskih socijalista Kornelije Ninove, koju sada mnogi unutar i van stranke optužuju da se zapravo nije stavila na čelo opozicionog pokreta i da je tu taktizirala nedovoljno dobro. Kada je reč o samom Borisovu, on je u nedelju izašao sa predlogom jedne ekspertske vlade koju bi navodno on predvodio do kraja godine, ali mi se čini da niko nije spreman da na taj njegov poziv odgovori“, ukazuje Todić.
Koji su postizborni scenariji
Istoričar navodi da postoje dva, jednako verovatna scenarija. Prvi je da niko ne uspe da formira vladu i da se već u julu ide na nove izbore, a drugi da ipak dođe do formiranja neke koalicione vlade. Ključ je, kako kaže, u rukama Slavija Trifonova.
„Sve zavisi od toga kako će se postaviti on i njegov takozvani „anti status kvo“ pokret koji je usmeren ka svim strankama koje imaju kontinuitet u bugarskoj politici. Dakle, ne samo prema GERB-u koji ima kontinuitet od nekih 16, 17 godina, već su tu i socijalisti i ova proturska partija iza koje stoje ozbiljne finansijske i bezbednosne strukture u Bugarskoj. Njegov pokret je na ovim izborima postigao veliki rezultat pre svega zahvaljujući podršci mlade populacije od 18 do 30 godina i ja ne verujem da će on ući u bilo kakvu kombinaciju sa GERB-om. On, naime, vrlo pažljivo gradi svoju političku karijeru na jednom talasu nezadovoljstva u zemlji u poslednjih šest, sedam godina. Takođe, on je šuomen, ima najpopularniju televizijsku emisiju u Bugarskoj i vlasnik je televizije i iako je njegova partija sada ostvarila značajan rezultat, ne mislim da je to njihov pik, pa će biti vrlo zanimljivo videti kako će se oni dalje ponašati. Ono što je sigurno je da bez Trifonova ne može da se napravi ni jedna vlada“, navodi Todić.
Naš sagovornik nije siguran ni da je Trifonov spreman da ulazi u koaliciju sa socijalistima.
„To bi možda bila opcija kada bi socijalisti podržali manjinsku vladu, ali je veliko pitanje da li Trifonov uopšte želi manjinsku vladu na čije bi se čelo stavio ili pak čeka svoju šansu na nekim novim izborima koji bi, prema procenama bugarskih analitičara bili već u julu“, primećuje Todić.
Ne treba potceniti Borisova
Kada je reč o Bojku Borisovu, navodi naš sagovornik, njega ne treba potceniti, bez obzira na rezultate ovih izbora.
„On je već nekoliko puta pokazao da je u stanju da preda vlast i sačeka svoju šansu. Iako je njegovo razočaranje izbornim rezultatima u nedelju veče bilo vidno, on je svakako čovek koji vidi svoju šansu ili u slučaju da se formira nova vlast koja neće biti u tom kapacitetu homogena, ili na nekim novim izborima. Međutim, treba reći da je, za razliku od nekih ranijih vremena, Borisovljeva pozicija prema zapadnim partnerima znatno slabija jer je poraslo nepoverenje prema njegovoj prethodnoj vladi zbog nekih njenih, kako se to na Zapadu gledalo, kontroverznih poteza, pre svega prema Rusiji“, kaže Todić.
Sa druge strane, dodaje istoričar, jedan od pobednika ovih izbora je bugarski predsednik Rumen Radev, koji je imao značajan pad popularnosti nakon sukoba sa predsednicom BSP-a socijalista Ninovom.
„Takođe, stalni sukobi sa premijerom Borisovom iscrpeli su poziciju Radeva koji se nije najbolje snalazio u ovoj ne samo političkoj već i zdravstvenoj krizi. Međutim, sada institucija predsednika dobija na značaju s obzirom na to da je nova politička scena prilično fragmentisana i da, ako se i napravi nova vlada, pozicije aktera u vlasti će i u domenu unutrašnje, i u domenu spoljne politike svakako biti drugačije. Takođe, ono što je možda iznenađenje za srpsku javnost je da VMRO-BND Krasimira Karakačanova najverovatnije neće ući u parlament. Oni su, naime, već duže vreme između 3,5 i 3,6 posto podrške glasača i ja po ovom trendu ne očekujem da će oni biti deo novog parlamenta, odnosno da će preći cenzus od 4 posto. U svakom slučaju čini mi se da nastupa jedno novo doba u bugarskoj politici“, ocenjuje Todić.
Odnosi sa Srbijom i Severnom Makedonijom
Na pitanje da li je prerano u ovom trenutku razmatrati odnose Bugarske sa Srbijom i Severnom Makedonijom, Todić kaže da brojne izjave srpskih zvaničnika govore da su ti odnosi bolji.
„Sa bugarske strane čini mi se da je poslednju izjavu, krajem februara, dala ministarka spoljnih poslova Zaharijeva koja je u vrlo pomirljivom tonu rekla da ona i cela bugarska vlada nemaju ništa protiv uticaja Srbije u Makedoniji i da želi da odnosi sa Srbijom budu stabilni. Kada je reč o bilateralnim odnosima između Severne Makedonije i Bugarske mislim da to konačno rešenje u nekom srednjeročnom periodu nije izvesno, upravo zbog ovakve podele postizborih karata u Bugarskoj. Takođe, i u Severnoj Makedoniji slabe pozicije vlasti, a jača opozicija, pa verujem da će morati da se sačeka stabilizacija političkih prilika u obe zemlje da bi moglo da dođe do bilo kakvog približavanja pozicija“, zaključuje Vladimir Todić za Sputnjik.
Konačni zvanični rezultati izbora će, kako se očekuje, biti poznati u četvrtak, a bugarski premijer Bojko Borisov predložio je u nedelju ostalim strankama koje ulaze u novi parlament da „zakopaju ratne sekire“ i formiraju ekspertsku vladu.