Tako za Sputnjik komentariše predsedničke izbore na KiM profesor Prištinskog univerziteta dr Dušan Čelić, uz opasku da je reč o očekivanom scenariju.
Srbi na Kosovu nemaju čemu dobrom da se nadaju
„Očekujem da će Srbi na Kosovu i Metohiji dobiti dodatne probleme od strane ove vlasti, a i već smo videli najavu poteza koji slede: izgradnja vojne baze KBS-a u južnoj Mitrovici; neće biti ulaganja u srpske sredine u smislu infrastrukture i opstruiraće se svako eventualno ulaganje Srbije. U suštini, Srbi nemaju čemu dobrom da se nadaju“, napominje dr Čelić.
Izbor Vjose Osmani na poziciju predsednice privremenih prištinskih institucija, dodaje on, nije iznenađenje, jer se znalo da će zapadne sile, pre svega Amerika „pritisnuti“ Demokratski savez Kosova (DSK) da glasa i da kvorum za njen izbor.
„Ovo je bio očekivan scenario. Očekivano je i to što je ona istakla u svom govoru posle izbora i poruke koje je ponovila, ja bih to nazvao stereotipima, o Srbiji. Da je Srbija počinila ratni zločin na Kosovu i Metohiji, da bi suština dijaloga između Prištine i Beograda trebalo da se svede na priznanje te odgovornosti i ako se u to uklopi ono što je Kurti izjavljivao da Srbija mora da odgovara i za ratnu štetu - onda je to otprilike i nagoveštaj onoga što možemo da očekujemo u dijalogu Beograda i Prištine“, kaže dr Čelić.
Tandem Kurti – Osmani sluti na tvrde pregovore
Pregovori Beograda i Prištine će, veruje naš sagovornik, započeti za par meseci, a možda i ranije i može se očekivati da će tandem Kurti-Osmani biti čvrsto pri stavovima koje su izneli.
„Očigledno je da su sada u Prištini na vlasti najekstremnije stranke u albanskom političkom spektru. Ne kažem da su one stranke koje su proistekle iz terorističke OVK manje ekstremne ali ideologija Samoopredeljenja čini se, ipak, kao najekstremnija“, uveren je sagovornik Sputnjika.
Profesor Čelić kaže da je jasno da oni imaju podršku unutar albanskog biračkog tela, posebno među mlađom populacijom, kao i podršku nevladinog sektora.
„Baš zbog toga ne očekujem nikakva napredak u dijalogu“, ističe dr Čelić.
Beograd bi trebalo da revitalizuje Rezoluciju 1244
Čelić smatra da bi Beograd na ovo morao da odgovori revitalizacijom principa iz Rezolucije 1244 koje do sada nije isticala, a s obzirom na to da Priština non-stop insistira na iracionalnim stvarima onda bi i srpska strana trebalo da zauzme principijelan stav u smislu odbrane Rezolucije 1244.
Vjosa Osmani izabrana je za predsednicu privremenih institucija u Prištini posle tri kruga glasanja u skupštini. Na tu funkciju ju je predložio Pokret Samoopredeljenje. U trećem krugu je izabrana 71 glasom, dok je 11 listića bilo nevažeće. Podršku za izbor dali su poslanici opozicionog Demokratskog saveza Kosova, stranke iz koje je potekla Vjosa Osmani.
U obraćanju poslanicima nakon izbora, Vjosa Osmani je poručila da će da se bori za „vladavinu prava i zaštitu Kosova“, kao i da pravda neće biti dostignuta dok, „srpski zločinci ne budu izvedeni pred lice pravde“. O dijalogu je rekla da je to dug put, i istakla je da među mnogim saveznicima Prištine postoje tri stuba - SAD, EU i Republika Albanija.
Američki đak postavio Kosovo na tri stuba
Osmanijeva je rođena je 17. maja 1982. godine u Kosovskoj Mitrovici.Osnovnu i srednju školu završila je u rodnom gradu. Kao studentkinja prištinskog Pravnog fakulteta, radila je za Misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu - UNMIK.
Kasnije je sarađivala sa brojnim međunarodnim organizacijama od Crvenog krsta, preko Misije Saveta Evrope na Kosovu, pa sve do američke organizacije za pomoć i podršku USAID. Sa 24 godine postala je savetnica i šefica kabineta tadašnjeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua 2006. godine.
Iste godine započela je i njena akademska karijera - postala je predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Master i doktorske studije iz međunarodnog prava završila je na američkom Univerzitetu u Pitsburgu. Danas predaje i na Američkom univerzitetu u Prištini.
U periodu 2008. do 2010. zastupala je Prištinu pred Međunarodnim sudom pravde dok je ova institucija odlučivala o pravu Kosova da proglasi nezavisnost. U politiku je zvanično ušla 2006 godine. Udata je i majka blizanaca.