Da je to tako, najilustrativniji je primer što se Dubrovnik ne nalazi među prva 33 grada od 192 u Evropi obuhvaćena istraživanjem.
A najskuplji kvadrat nekretnine u Hrvatskoj je upravo u Dubrovniku i prosečna cena nekretnina je takođe najveća u tom gradu, što znači da bi on na toj listi morao da bude ispred Splita koji je na trećem mestu, slikovito nam je objasnio Nenad Đorđević, zamenik predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije.
Beograd u vrhu liste najskupljih stanova u Evropi?
Sajt Numbeo koji se, kako navodi Indeks.hr, predstavlja kao najveća svetska baza podataka o životnim troškovima, kao i o kvalitetu života, ovih dana je objavio rezultate istraživanja prema kojima su Moskva, Pariz, Split, Beograd, Vladivostok i Gdanjsk prvih šest gradova u kojima su nekretnine najskuplje.
Tek iza su i Milano i Rim, Krakov i Zadar su, na primer, skuplji od Sankt Peterburga koji je na 14. mestu, a Tirana i Poznanj od Londona koji je tek na 20. mestu po cenama nekrketnina u odnosu na visinu prihoda.
„To istraživanje kako je metodološki urađeno prvo treba proveriti, a drugo, koji su bili izvori za cene nekretnina. Imate Nemačku, Austriju, Veliku Britaniju, zemlje sa mnogo većim cenama nekretnina po kvadratnom metru, nego što su kod nas. Tri do četiri puta su veće cene nego u Beogradu“, ističe Đorđević.
Ne računati najskuplje, nego prosečne stanove
On kaže da je prava adresa za podatke koji govore o nama izveštaj Republičkog geodetskog zavoda za prošlu godinu.
Prema tom izveštaju prosečna cena stana u starogradnji na području Republike Srbije iznosila je 1.000 evra za metar kvadratni, a u novogradnji 1.335 evra.
Prosečna cena stana u Beogradu, gde je prosečna neto plata u decembru prošle godine iznosila 700 evra, kretala se oko 1.500 evra.
„Ona ni slučajno nije ta koja se u medijima navodi, a po pravilu, mediji navode cene najskupljih stanova prodatih na nekim opštinama, na Savskom vencu, Vračaru, ili Starom gradu. Obično se ide sa najvišom cenom po kojoj se proda možda 20-30 stanova godišnje. Najveći broj stanova se proda po cenama koje su relativno blizu prosečne cene stana na teritoriji grada Beograda“, navodi naš sagovornik.
Upitna metodologija
On zato smatra da je upitna metodologija prema kojoj je rađeno istraživanje, ali i dodaje da odnos zarade i cene nekretnine, prema kome je sačinjena ta lista ne govori mnogo, pogotovo u našem slučaju.
„Taj podatak o cenama nekretnina u odnosu na prosečnu zaradu nije relevantan zbog toga što preko 80 odsto građana Srbije kada su u pitanju sve vrste nekretnina ne kupuje ih sredstvima kredita, nego sopstvenim sredstvima. Pošle godine smo imali 67 odsto kupovine stanova za keš i 33 odsto kroz stambene kredite, što će reći da samo u 33 odsto kupovine stanova učestvuju sredstva koja se povlače iz zarade“, objašnjava Đorđević.
Naše tržište nekretnina je, kako napominje, investiciono kao i većina tržišta nekretnina u svetu:
„I u Velikoj Britaniji i u Srbiji 70 posto kupaca nekretnina ne kupuju ih zato što su im neophodne za život nego zato što novac koji imaju čuvaju u nekretninama. Prodaju jedan stan da bi kupili dva manja ili dva manja da bi kupili kuću“.
On napominje da je kod nas potaržnja za stanovima veća pa su takve i cene i da se značajan broj nekretnina kupi da bi bio rentiran kao klasična investicija kapitala.
Tržište nekretnina stabilnije od evropskog
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima na tržištu nepokretnosti, odnosio se na vrednost prometa stanova - 2,31 milijarda evra, što je 55 odsto. Od toga, 1,4 milijarde evra ostvareno je u Beogradu.
Uprkos pandemiji kovida 19, ukupno gledano, tržište nepokretnosti u 2020. godini je po svim parametrima zabeležilo bolje rezultate nego u 2019. godini. To, kako ocenjuju u Geodetskom zavodu, govori o tome da tržište nepokretnosti u Srbijinije u tolikoj meri osetljivo kao što je to slučaj sa tržištima u zemljama u regionu i u evropskim zemljama.