Ministarstva inostranih poslova Nemačke i Francuske su ranije izrazila zabrinutost zbog kršenja primirja na istoku Ukrajine i podršku teritorijalnom suverenitetu Ukrajine. Berlin i Pariz su saopštili da „prate situaciju“, posebno kretanje ruskih snaga.
„Spolja ─ neutralno. Ali u isto vreme dve packe ruskoj strani (kretanje trupa i međunarodno priznate granice) i nijedna ukrajinskoj. Iako je baš juče, takođe prvi put od jula 2020. godine, došlo do ukrajinske paljbe na teritoriju Donjecke Narodne Republike kada je poginulo šestogodišnje dete. Ali o tome nema ni reči“, primetio je političar.
Istovremeno, Kosačov je naveo da je teritorijalni integritet Ukrajine, ako se izuzme Krim, zajednički pristup svih učesnika u „normandijskom formatu“.
„I dok god zapadnjaci budu ćutali, Kijev će takav stav gledati kao blanko podršku za vojnu operaciju, za obnavljanje teritorijalnog integriteta silom. Stav Rusije nije sila, već samo direktan dijalog između sukobljenih strana. Toga nema u izjavi dvojice ministara i u tom smislu on nema dodatnu vrednost, već samo doliva ulje na vatru sukoba“, istakao je senator.
Takođe je dodao da posledice trenutnog stava Nemačke i Francuske u vezi sa situacijom u samoproglašenim DNR i LNR kada ističu potrebu da odredbe Minskih sporazuma ispunjava samo Rusija, „izuzimaju Ukrajinu iz bilo kakve kritike i ignorišu stanovnike jugoistoka“.
„Ovde se ne radi samo o licemerju pristupa zapadnjaka (Hrvatska, Slovenija i Kosovo mogu, a Južna Osetija, Abhazija i Krim nipošto). Radi se o tome da ljudi na jugoistoku Ukrajine umiru već sedam godina. Tragedija Jugoslavije, koja je započela u decembru 1991. godine nakon spoljnog priznanja nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, uspela je da se zaustavi nakon 10 godina“, naglasio je Kosačov.
Kako je rekao, „tragedija jugoistoka“ je mogla je da bude sprečena još 2014. godine da je Evropa „odbila da prihvati državni prevrat u Ukrajini ili da je od novih ukrajinskih vlasti zahtevala strogo poštovanje naših zajedničkih evropskih vrednosti, gde su ljudska prava, uključujući humanitarna, ali podjednako i socijalna, ekonomska i politička ─ na prvom mestu“.
Pročitajte još: