Leskovčanin vozi istu „ladu“ 43 godine, zbog nje je išao čak i u Moskvu /video/

Radomir Stanković (76), profesor tekstilstva u penziji iz Leskovca je od rane mladosti menjao automobile, ali kada je pre 43 godine kupio „ladu žiguli“ zaljubio se u nju i do danas se ne odvoja od svog četvorotočkaša.
Sputnik

Kada je učestalo počela da se kvari, a popravke nisu dale željene rezultate, odlučio je da ode u Moskvu i zameni sve što je moglo, pa se otuda vratio sa skoro novim automobilom.

U putu je proveo deset dana. Bilo je to pre 15 godina i još se prepričava.

„Dosadile su mi stalne popravke u Leskovcu i jednog dana odlučim da odem u Moskvu. Pojma nisam imao šta će me sve snaći na putu jer je to bilo moje prvo putovanje u Rusiju“, priča za „Jugmediu“.

Krišom se spremao za put i krišom pravio sendviče. Svojom već starom „ladom“ išao je preko Rumunije i Moldavije, gde je svratio kod poznanika, pa sa njihovom ćerkom stigao u Moskvu.

„Potražili smo državni servis. Ruski majstori nisu mogli da veruju da sam čak iz Srbije otišao u Moskvu da popravim kola. Rekli su mi da će biti kao nova za samo četiri sata. I tako je bilo. Za to vreme mi smo ručali u nekom restoranu. Kada smo se vratili ispred sebe sam video moju 'ladu', novu. Sve je na njoj bilo zamenjeno, od motora, preko guma, lagera, patosa, hladnjaka i ofarbana je bojom koja još nije popustila. Nisam mogao da je se nagledam“.

Platio je samo 230 dolara, ono što bi, računa, u Leskovcu koštalo 1.000 evra.

„Hteo sam nove, originalne ruske delove. Za sav potrošeni novac mogao sam da kupim dobru polovnu 'ladu' ovde, ali od ove nisam hteo da se odvajam. Ljubav nema cenu“, priča dok polako obilazi oko automobila parkiranog u dvorištu svoje kuće u tesnoj Ulici Sretena Nikolića u naselju Ančiki.

Niko od njegovih ukućana nije znao da je bio u Moskvi jer je tih godina predavao u nekoliko škola na jugu Srbiju pa je i po više dana odsustvovao iz kuće.

„Kada sam se vratio i ispričao ukućanima i prijateljima gde sam bio, rekli su mi da sam lud“.

Ovom desetodnevnom putovanju i jednodnevnom boravku u Moskvi prethodila je drama u Leskovcu u kojoj je tada još držeći Radomir iz kandži makroa iz sela kod Leskovca bukvalno oteo tri mlade devojke – Rumunku, Moldavku i Ruskinju.

„Odveo sam ih u policiju i posle toga je nastala velika afera o kojoj je i štampa pisala. Devojke su vraćene svojim kućama, a ja sam tri meseca posle krenuo put Moskve“.

Znao je adresu devojke iz Moldavije pa je usput svratio kod nje i njenih roditelja.

„Kada su me videli šokirali su se. Dočekan sam u onoj njihovoj sirotinji kao car. Živeli su bedno“, objašnjava.

Posle nekoliko sati boravka kod moldavske porodice, roditelji su dozvoli da njihova ćerka krene s njim na put do Moskve.

„Da nje nije bilo ne bi znao kako da uđem i da izađem iz ogromne Moskve. Bila mi je prevodilac jer ja nisam znao ni reč ruskog“.

Iako i danas, priča, njegova „lada“ može da povuče teret od 5.000 kilograma, on u njoj nikada više ne vozi više od troje.

„Ona i ja družićemo se do mog sudnjeg dana“, priča okružen svojom velikom porodicom koji iznova slušaju priču o njegovom legendarnom putovanju do Moskve gde je izvršio „generalku“ „lade žiguli“.

Komentar